Elizabet Batori (Elisabeth Bathory)

[kettle]

Krvava grofica

Ti si kao divlja zver. Ovo su poslednji meseci tvog zivota, ne zasluzujes da dises vazduh na zemlji niti da vidis svetlost Bozju, nestaces sa ovoga svea i nikada se vise na njemu neces pojaviti. Senke ce te obaviti i imaces vremena da se kajes zbog svog zverskog zivota.  Tuzilac

Tokom citavog 20 veka o slucaju Elizabete Batori kruzile su razne verzije. U Madjarskoj su neki istoricari pokrenuli revizionisticki proces, ne bi li dokazali da je grofica bila  zrtva politicke spletke. Jer su je, kroz vekove pisci, umetnici i istoricari dozivljavali kao esenciju zenskog zla i kanibalizmu sklonu lezbejku koja je iskasapila na stotine neduznih devica.

Krvava prica pocinje daleko u maglama mracnih vekova prošlosti, kada se klan germanskih ratnika doselio u madjarske mocvare izmedju Nijabatora i Ekseda. Porodicno ime klana bilo je Gutkeled. Ratnici Gutkeled su se iskazali u brojnim bitkama i sukobima pa su, posle izvesnog vremena, svoje porodicno prezime zamenili prezimenom Batori, što na madjarskom jeziku znaci hrabar.
Ime su verovatno uzeli po obliznjem gradu Njirbatoru, ali njihova taština zaista pokazuje nasilnu crtu u karakteru clanova porodice Batori. Elizabetin ujak je, na primer, bio surovi i nasilni princ Transilvanije. U hronikama je zabelezeno da je princ jednom na uzarenom gvozdenom prestolu ispekao zivog vodju pobunjenika, a zatim je naterao njegove sljedbenike da pojedu peceno meso svog vodje. Medju Batorima je bilo i previše pijanaca i silovatelja, a jedan je rodjak cak optuzen zbog obozavanja djavola. Doduše, nesu svi Batori bili krvozedni, bilo je u porodici istaknutih kardinala, biskupa, pa cak i jedan kralj Poljske.

U toj i takvoj porodici 1560. godine rodila se Elizabeta. Ona je prvo dete odgajano na predackom imanju u Njibatori, u susedstvu kalvinisticke crkve koju je sagradio jedan protestant, brat njenog dede. Posle nekoliko godina, Elizabetu su odveli na imanje Batorijevih koje se nalazilo usred mocvare kod Ekseda. U šestoj godini je dozivela prvi epilepticni napad. Mozda je to bio tek nagoveštaj ludila koje ce je tek obuzeti. Ipak, bila je inteligentno dete koje je sa lakocom savladalo nemacki, grcki i latinski jezik.

Elizabeta je bila i veoma lepa. Njena lepota se više nego ocigledno isticala u zemlji tamnoputih seljaka. Negde pred kraj 60-ih godina 16. veka, Elizabeta je imala prvi susret sa autenticnim divljaštvom. Strazari u Eksedu su uhvatili ciganskog sviraca u kradji. Lopov je odvucen u prednje dvorište dvorca, zatim je ziv ubacen u rasporeni stomak mrtvog konja, stomak je ušiven a covek ostavljen da umre u lešini koja se raspadala.

Godinu dana kasnije je verena. Postoje indicije koje ukazuju da je u 14. godini dozivjela romansu. Sasvim je moguce da je upravo ona podstakla i zapocela nedozvoljenu ljubav, iako neke druge price govore da ju je silovao kmet. Što god istina bila, tek nezeljena trudnoca mlade Elizabete je prikrivena, a skandali zataškani. Njeni roditelji su zakljucili da je došlo vrijeme da se njihova pametna ali problematicna kcerka uda, pa je uskoro postala supruga grofa Ferenca Nadadzija od Fogasfarolda.
Naizgled, to je bio savršeno uparen brak. Devetnaestogodišnji Nadadzi je poticao iz klana hunskih ratnika plemica, isto toliko slavne i poštovane loze kakva je bila i loza Batorija. Uprkos tome, petnaestogodišnja Elizabeta je zadrzala svoje devojacko prezime, istakavši tako viši društveni rang svoje porodice. Nakon impresivnog vencanja mladenci su prešli u mladozenjin dvorac Sarvar, blizu današnje granice sa Austrijom.

U svom novom domu, Elizabeta je prvi put pokazala svoje sklonosti ka sadizmu. Prema izjavama svedoka na njenom sudjenju, mlada grofica Batori je imala citav spisak specijalnih kazni za sluge koje nešto zgreše. Jedna od tih kazni je bilo nabijanje igala pod nokte nesrecnih sluškinja, a ako je bila bolje raspolozena, jadnicu bi svukla do gole koze i istukla je snopom koprive. Svedoci su izjavili da je ponekad kaznjavanju prisustvovao i njen suprug. Grof Nadadzi je, takodje, ispoljavao sklonost ka nasilju i to dokazao u mnogim ratovima protiv muslimana. Poslije svake bitke je, Crni Beg, kako su ga Turci zvali, voleo da se zabavlja bacanjem odsecenih glava svojih neprijatelja u vis. Kad se nije zabavljao ratom i neprijateljskim glavama Ferenc Nadadzi je, izgleda, provodio vreme poducavajuci svoju mladu suprugu krajnje maštovitim metodama kaznjavanja posluge. Jednom su golu sluškinju namazali medom, a zatim je vezali van zidina zamka gde su je, na opšte zadovoljstvo prisutnog plemstva, na smrt izujedali insekti.

Cinjenica da je bracni par delio istu strast prema vešticarenju je nepobitna. U jenom pismu svome suprugu Elizabeta piše: "Dorko me je naucila novu caroliju. Uzmeš potpuno crnu kokošku i umlatiš je na smrt belim štapom. Zatim iscediš njenu krv i njome poprskaš svoje neprijatelje".

[Braca]

Da,da ...čitao sam,doduše davno,nešto o tome ali nikad nisam video kako je dotična gospođa izgledala pa sam sad konsultovao mr.googleta.Očekivao sam nešto sasvim  , međutim ... pa evo,procenite sami ...                            

                           

                                                              Eržebet Batori
(Elizabeth Nádasdy, Báthory Erzsébet, Elizabet Bathory; 7. avgust 1560. - 21. avgust 1614.)

[pitalica]

Dobro Haggard,
posle ovog teksta si me ubedila da čitam samo preko dana. Čim se smrači prelazim na viceve, gegove, grafite... Ustvari, možda i neću...
                            Možda u tami upalim sveću
                            Oko sveće opišem krug
                            Zakunem se veštici na dug.
                            Izmisliću magične reči
                            Kojima će jutro da se spreči
                            Da mi pokvari vračke i čini
                            Da uživam na mesečini.

Pozdrav od neozbiljne pitalice.