Čik pogodi

[Micko]

Unutrasnja strana vetra
Milorad Pavic
 

[mhm a-ha oh,yeah da -da]

 

  Soba je bila slična utrobi onih malih lađa što se ljuljaju na pučini izgubljene u tamnim noćima. Vlaga je iscrtala po zidovima čudesne šare flore i faune koja cveta i raste samo u snovima. Na plafonu je bilo predstavljeno rađanje sveta iz zagrljaja rose sna i zelene jave, a u četiri ugla simbolične slike četiri kontinenta: afričko leto, proleće Azije, snegovi Amerike, evropska jesen.
    Po zidovima su pasli mastodonti i reptili, a iz oka jednog mamuta kolibri su čupali gusti krmelj sa trepavica. Jata divljih golubova (čiji se poslednji primerci nalaze u toj sobi na mansardi), ždralova i lasta prekrivala su zidove, stvarajući jedan golemi klin u obliku cifre 1 i ostvarujući tako sliku biblijskog bratstva i mitsko čudo prijateljstva: »I svijaće lasta svoje gnezdo u uhu mastodonta, kolibri će srebrnim kljunom češljati grivu leoparda, a detlić će čistiti zube krokodila iz Nijagare i svetog Nila.« (Jevanđelje po Jarcu-Mudrijašu, sa galaksijskog na mansardski prevedeno i u stihove stavljeno od... zvanog Orfej ili Orfeus.)
    Noktima smo svuda po zidu ispisali (kada to nije išlo na uštrb slika koje je iscrtala vlažna ruka) latinske i grčke sentence kojih smo se pridržavali kao deset božjih zapovesti i izgovarali ih u časovima intelektualnih kriza i očajanja kao molitve očišćenja. To su bili putokazi ka Istini, lux in tenebris, kako je rekao Jarac-Mudrijaš. Ko bi se drugi setio toga da se sentence moraju urezivati u zid ad unguem, »golim noktima, dok krv ne brizne!«

??

[pitalica]

  Mora da je neko potkrovlje...

[Braca]

Ulažem !!!


"Sećaš li se, Jarče-Mudrijašu, onog krika:
    O ubi campi!
    One mudrosti koje se nismo hteli pridržavati:
    Primum vivere, deinde philosophari.
    One gordosti:
    Hic tandem stetimus nobis ubit defuit orbis. (Stigli smo najzad ovde gde nam je nestalo globusa.)
    Eh, ta mansarda!"

[pitalica]

mansarda: (fr.mansarde) soba ili stan na tavanu, potkrovnica, potrkovlje: krov ili prelom, na lakat...

[mhm a-ha oh,yeah da -da]

 
da,jedinstveni i neponovljivi DANILO KIS


Jednom se Orlov prejeo papule i umro. A Krilov je saznao za to i takođe umro. A Spiridonov je umro sam od sebe. A Spiridonovljeva žena je pala s kredenca, pa i ona umrla. A Spiridonovljeva deca podavila se u veštačkom jezeru. A baba Spiridonova se propila i završila na ulici. A Mihajlov je prestao da se češlja i dobio šugu. A Kruglov je nacrtao damu sa bičem i poludeo. A Perehrestov je telegrafski dobio četiri stotine rubalja i toliko se uzoholio da su ga najurili iz službe.

Sve dobri ljudi, ali im se nije dalo.

ovo je jedna od prica iz.....a pisac je?

[pitalica]

Jeste, ima raznih  SLUČAJEVA...

[mhm a-ha oh,yeah da -da]

ima raznih SLUCAJEVA ali jedan je HARMS...
Sad Ti?

[pitalica]

''Mi se dobro razumemo...''

Znaš šta me muči? Ršum je, nekada davno, napisao: ljudi više ne žive u brizi - ko nema u glavi ima u knjizi!
Bojim se da više nije tako jednostavno. Ja bih dodala: ko u knjigu nema veru - nek' vidi u kompjuteru! Sledeća stvar: trudim se da smislim neku temu kako bih pokrenula još ljudi da se uključe, jer sam sigurna da i kap mudrosti nešto znači a kao što vidiš... Ustvari, meni i ovo prija, dodje mi ko ''naša mala porodica''! Pa sad neka neko kaže da nije tačna ona ''sitnice život čine''.   

Možda, ipak, da uprostimo. Nešto iz lektire? Od negde mora da se počne.

[mhm a-ha oh,yeah da -da]

Tebi prija,meni prija,jos ponekom...
Ne bih ja tu nista menjala...
al 'ajde da probamo

Magloviti vrbaci isparavaju se još od prošlog dana, oblaci se kovitlaju sve na niže. Dubina, kroz koju protiče reka, mutna je i neprohodna. Zemlja je tamna, nevidljiva i kišovita.

Šumi i huji baruština iza mraka. Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, prođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi jednako, zaobilazeći ga i vlažeći mu ogromne grudi i trbuh, vruć i podbuo, uvijen ovnujskim kožama, na kojima je runo probio znoj. Kaplje kroz trsku, kaplje, i, mada je gusta tmina, vidi kako jedna žaba skače, sve bliže i bliže.

Isprekidan lavež pasa i isprekidan poj petlova, još od ponoći, ali dalek. Tup udar kopita, međutim, kao pod zemljom, čuje se jednako, u blizini, pod snom. Često buđenje što ga obuhvata, prolazi kao neko ljuljanje u toj pomrčini, koja mu prodire pod pleća i rebra naježena od hladnoće. Ne razlikuje tamu oko sebe i tamu u sebi, i širom otvorenim očima, u mraku, ne vidi ništa. Skakanje žabe, čelo glave, izvesno je da je oslušnuo, ali odmah zatim zaguši ga san, tako da opet sve tone u težak zadah ovnujske kože, na kojoj mu leži gornji deo tela, kraj ženine glave.

Udaren od konja više kolena, pre neki dan, kad je počeo da skuplja delove puka, još se budi noću od bola, ali taj bol umine brzo, kao i strašna malaksalost i iznurenost u kostima, od umora. Tako da, budeći se svaki čas, zastenje i odmah zatim opet zaspi, škrgućući zubima.

Pri tom, za taj tili čas, dok opet ne usni, šta sve ne ugleda u polusnu! Reku što pod bregom šumi, ispunivši svu noć. Po razlivenim vodama, u rupama i jarugama, mesečine. Trsku prozora i krova, sa koje kaplje nebrojeno kapljica, kap po kap. Oblake, što se kovitlaju sve na niže. Nepregledne vrhove vrbaka, pune šiblja.

????