SMEŠNA SMEŠA OGDENA NEŠA

[pitalica]

ZBOGOM STARA GODINO

Mnogi od trista šezdeset pet dana u godini propraćeni su
   strašnim noćima ali jednoj od njih su sve strahote u krvi,
A to je, dragi moji, noć koja prati decembar trideset prvi.

Da čovek nije rođen da bude poverilac nego dužnik –
   to njemu nikako ne ide u glavu,
I otud mu ta redovna godišnja misao da samo zato što je prošla
   godina bila grozna, sledeća ima keca u rukavu.

Čovek je žrtva balade
U neizlečivoj formi nade:
Čovek je naivan k'o da je pao s grane,
Jer eto, ubeđen je da će mu svaka Nova godina
   strpati u naručje obilnu žetvu mane.

Zato se čovek nalije životnom radošću dok ne počne sve da ga peče,
Pa izađe da proslavi Novogodišnje veče.

Te tako milioni pristojnih građana
   koji su jedva nedelju dana ranije sa uživanjem sedeli kod kuće
   i komotno puštali da se u njima praznični štimunzi kristališu –
Smatraju pitanjem časti hoće li izaći u grad i dopustiti da ih drugi parališu.

Zato u noći trideset prvog decembra duvaju trube tu-tu
   i zvonca zvone cin-cin i konfete lete konfete–konfete,
A prvog januara svet je pun ljudi koji ili ne mogu a voleli bi da mogu,
   ili mogu a voleli bi da ne mogu da se sete.

Ako je iskustvo učitelj oni su večito loši đaci,
Ponavljaju to iz godine u godinu i kao slinavci dečaci i kao klimavi    osamdesetogodišnjaci.

Zaboga, ako išta znače nasleđe i okolina,
Kako ljudi mogu očekivati da će novorođena godina
   biti odjednom kulturna i fina?

Svaka Nova godina je direktan potomak duge loze poznatih kriminalaca,
   kažite zar nisam u pravu;
Zato je ne možete probraziti u čovekoljupca ni dobrodošlicom sa koktelima
   i šampanjcem kao ni molitvenicima i pesmama u njenu slavu.

Svaka Nova godina je ledina jalova kao i Stara, i ne vredi je obrađivati;
Svaka Nova godina je nepopravljiva; i sad hajde recite zašto je onda,
   tako vam boga, morate toliko ohrabrivati?