SMEŠNA SMEŠA OGDENA NEŠA

[pitalica]

ISKUSTVO ZA IZNAJMLJIVANJE

Iskustvo nas ničem ne uči,
Iskustvo je kamen u žuči,
Iskustvo je kalup bez čizme,
Iskustvo je zatvor bez klizme.
Za dijetalno sladokustvo
Oslonite se na iskustvo.
Dečko kog plamen gadno darne
Jedva čeka da vatru džarne.
Već kažnjen štetom, kockar netom
Stoji u redu pred ruletom.
Ko kaže da mu piće prija?
Taj što u jarku pijan zija.
Onaj što ne zna šta je ćuza
Dobro se drži zakonskih uza;
Onaj što odleža godine mnoge
Opet preprodaje iste droge.
Satrven ratom, narod bedan
Ulaže nade u rat još jedan.
Golfer što mlati busen i travu
Čeka od loptice svetsku slavu.
Ti što im život ostavlja mrve
Zvižduću gubeći trku od prve.
Ti što im instinkt slabo šta kaže –
Pa od iskustva pomoć traže –
Nesrećama se slabo kale,
Izigravaju večno budale.
Mudrom iskustvo ništa ne treba;
Glup ga se kloni k'o kos tetreba.
Iskustva svog bih trampio slap
Za zdravog razuma jednu kap.

[pitalica]

U POZIVNICI PIŠE OD PET DO SEDAM

Eh, te sedeljke što traju dugo...
Nijedna soba
Kao da nije ništa drugo
No zbirka ignoranata uz dva-tri snoba.
Dok poverljivo gošće ćaskaju,
U idavače čavrljaju
Uspavljujući nas kao narkoza –
Ribu mljackaju
I tepih prljaju
Bez odredjenih doza.
Majonez kaplje, kap, kap, kap,
Na bež kanape i jastuk drap,
Svadje se radjaju iz čista mira
I prijateljstva venu stara,
Dok se na polituri klavira
Gasi neka cigara.
Da, sedeljke su problem zreo:
Domaćinu su, hteo - ne hteo,
Potrebni gosti od zanata,
A najbolji je njihov deo –
poslednji deo što odlazi kroz vrata.
Eh, te sedeljke za dekadente,
Ta stara rimska atmosfera...
Evo, Silenus servira Astarti komplimente
Dok ga gdja Silenus kući tera.
Oko bara je tarapana,
U budoarima se oseća dah neverstva;
ostave, gde je bila hrana,
Nisu preživele sva ta zverstva.
Svako proganja tudje žene k'o vuk,
Mada sad liče na sir i luk;
Jedan leš po podu baulja,
Dok mu se bračni drug
Nestašno na lusteru ljulja
Koliko je dug...
Bolje da se pozovu te dame i gospoda
U neku sobu bez poda;
Kao domaćin najbolje ćete proći
Ako odete iz grada prethodne noći.

[pitalica]

VRANA I ORAO

Jednog je dana srela vrana
Orla na nekoj santi leda,
Šacnula ga je sa svih strana;
Pa reče prva, preko reda:

Znaš, ti si or'o, ja sam vrana,
Smatra se, skoro, da si car,
K'o Standard-ojl si sav bez mana –
Što ne predjemo onda na stvar?

Ja sam ti vrana bez gavrana,
Zašto da zalud gubimo vreme,
Samo ćurana veže zabrana,
Nema dileme za boeme!

I kao ženska i kao ženka
Mnogim se čarima mogu da dičim,
Nisam ti neka meka femka,
Garantujem ti – neću da cičim.

Ako te usrećim malim muškarcem –
Polovnim orlom, tim bolje za nas;
Jednom sam rodila dete s komarcem,
Smejem se zato i dan-danas!

Skinuvši krunu, orao reče
Pošto je izgubio svaku nadu:
Od tebe nema gadure veće –
Ali si jedina ptica u gradu.

[pitalica]

'OĆU DA PAJKIM

Kad sam k'o bepče video dan,
Od prve, kažu, zavoleh san.
Posle, kad moradoh već odrasti,
Kipling i spavanje behu mi strasti.
U tridesetoj, pola vremena
Samo sam spavao – s' pola bremena.
U četrdeset četvrtoj, danas,
San volim više nego ananas.
Dok vesti bivaju sve vratolomnije
Želje mi postaju sve skromnije;
Ne tražim cveće za ukrašavanje,
Već samo pilule za spavanje.
U ružičastoj togi snova
Rugam se majstoru svakog kova:
U rupi snova slažem sad
Neplaćen račun, nesvršen rad;
U snu me slušaju deca i žena;
Struk mi je uži nego ramena;
Imam kola i bele gume,
Osim šestosobne vile i šume;
Od rodne godine Evropa štuca;
Kralj Žvake, nadut, najzad puca;
Laki romani nikog ne truju;
Na Jugu, crnac linčuje rulju;
Imućni silno vole golje;
Svi razumeju Slovene bolje;
Moj porez plaća vila mala;
Trgovci pazare kod rivala...
U eri ovoj, začetoj greškom,
Snu se radije predajem teškom.
Zaista, katkad se prosto čudim
Što se uopšte ikad budim.

[pitalica]

USTAJEM SAD I IDEM

Čak u Tibet
Živi lama,
Nema tata,
Nema mama.

Nema žena,
Nema deca,
Jok mu treba
Streptomeca.

Nema sapun,
Nema plakar,
Ne zna najlon,
Ne zna bakar.

Nema šlager,
Nema rok,
Ne zna Prisli,
Bitls jok.

Nema desni,
Nema zubi,
Ne zna pasta
Pa u tubi.

Voli seče
Kad se brije,
Baš ga kosa
Briga nije.

Ne zna šljoka
Kao neko,
Nema bonton,
Pije mleko.

Ne zna šta je
Klozmetika,
Nema kola
Da se slika.

Nema štampa
I te stvari,
Nepotrošač
To je stari.

Taj sebičnjak
Samo drema,
Nema pojam
Ni šta nema.

Zato, zarez,
Kažem svim,
Idem nadjem
Družim s njim.

[pitalica]

JEDNA NOĆ U OZU

O, neću domaćici oprostiti dugo
Što zbog nje sedimo jedno uz drugo,
Ali zar mora u stavu bez reči
Naš uzajamni prezir da ječi?
Ne bi l' nam bilo manje tesno
Ako bih gledao levo – vi desno?
Jelo bi prijalo i vama i meni
Bolje da nismo suočeni.
Skrenimo poglede, te ljute strelice,
Prijateljice prijateljice
Prijateljičine prijateljice.
Moj život, žena, deca i ja
Nismo tema koja vam prija,
I zato – baš vas briga za takt –
I ne skrivate vi taj fakt.
A ja šta osećam, ja to krijem
Dok to pismeno ne izlijem.
Ja nisam kriv što kraj vas sedim,
Nisam želeo da vas jedim.
Vi ste želeli društvo kneza
Emigranta sa puno veza
Čiji su dolari zajedno s njime
Doleteli da štite to ime,
A ja sam, blag u dobru i zlu,
Želeo samo da ne budem tu.
Videvši šta vam se večeras piše,
Klonuste duhom, a ja još više.
Trudio sam se kol'ko sam mog'o
Da grub ne budem, al' kajem se mnogo,
Jer učtivost nije i vama
Pošla za rukom, mada ste dama.
E, pa, gospodjo, ako želite,
Čujte me, uši pročistite:
Živa grimaso, farbana alo,
Sterilni snobe, sve vam je malo;
Nižete muževe, to umete,
Ali nikako nećete dete.
Držite govor o lovu, je li,
A nikad niste na konja seli.
Ne napisaste nikad ni slovca
Dostojnog makar Bantu-osnovca,
A slavne pisce tutorišete
Nadimkom intimno majstorišete.
U istu vreću, na znak za start,
Trpate boemski i otmen kvart,
Otkrivši da ste, k'o svaka uštva,
Čankoliz u ta oba društva.
Ta manimo se, mučiteljice,
Prijateljice prijateljice
Hemingvejeve prijateljice:
Srećan sam što o vama k'o ženi
Mislim to što i vi o meni.

[pitalica]

ONI RASKRILJENI

Ja ne putujem avionima.
Putujem u vagonima.
Ali nekiput, u vagonima,
Vidim te što inače putuju avionima.
S vremena na vreme vidim to pleme
Čiji su avioni na zemlji, zbog treme.
Žrtva sam njihovog vazduhoplovnog snobizma
I ekskluzivnog trućizma.
Čini im se – moraju postaviti dijagnozu
Otkud to da su u vozu.
Čak i u kolima prve klase
Osećaju se deklasirano, zna se.
I tako, sede te spodobe strašne
Stiskajući ogromne aktentašne.
Gundjaju ili besne, da svak to vidi,
Jer sad bi već bili u Floridi.
Dok prolaze kroz gradić što jedva ime ima,
Stigli bi već do Brazila ili Rima.
Njihove aluzije sasvim su jasne:
Svet će propasti zato što kasne.
S vremena na vreme, vidim to pleme
Čiji su avioni na zemlji, zbog treme.
To vam je jedina nezgoda s vagonima:
Kada je gusta magla, il' meteorolozi prete ciklonima,
S vama su oni što lete avionima.

[pitalica]

IZVINITE ŠTO NOSIM VITEŠKE RUKAVICE

Skinite sa neba mesec za Dženetu,
Suviše je fina za grubu planetu.
Ona afektira, dok se vi ačite;
I razodeva se, dok se vi svlačite.
Donji veš imate, rublje ima ona;
I ima podsuknju umesto žipona.
Sretnete l' se s mišom što vas krišom gleda,
Koža vam je bleda, a njena rezeda.
Vi smažete jelo, a ona ga kusne;
Vi imate usta, ona ima usne.
Što je za vas tomak, to je za nju pupa;
Za nju su refleksi – kad vam srce lupa;
Kad bi drugim smerom mišljenja potekla,
Vi kažete: ''Nije'', ona ''Ne bih rekla''.
Vaš joj odlazak na spavanje smeta:
Na počinak će se povući Dženeta.
Za nju je porodjaj – radostan dogadjaj;
Vi imate čula – a ona osećaj.
Njeni ne umiru, već izdišu svi;
Pod crninom ona ima lindžeri.
Za bonton je profa, to jest profica,
I zato je, eto, danas grofica:
Kada je pitala za ''damsku prostoriju'',
Nagluv lakej ču da traži grofoviju.

[pitalica]

ŽULJIM SE I BULJIM

Već do lakata zreo,
Posmatram TV-video.
Nije loš jedan deo,
Al' većeg bih se stideo.

Volim sportsko popodne,
Navijam rado za svoje –
Kad su im godine rodne,
Kad im ne blede boje.

Volim i konjske trke
Kad jaše pravi džokej.
Volim košarkaške zbrke,
Volim da gledam i hokej.

Al' katkad, šta da radim,
Program je prazno upadljiv.
Rvačica se gadim –
Jer sam i inače gadljiv.

Muzičke magazine
Gledam samo postrance;
Ne znam za kog se čine –
Za bebe il' pijance.

Ipak, mnogi me prizor
Mami k'o gladnog zdele.
Sav svet je televizor –
Al' ja sam samo tele.

[pitalica]

PALEOLITSKO MOMAČKO VEČE

Nazdravimo čika-Uglugu,
Ovenčanom dvostrukim plenom:
Prvom što pojede ostrigu,
Drugom što se oženi ženom!

Prokunimo onog što mrmlja
Ne bi li sudbu izmenio:
''Eh, da je nešto pojeo ženu,
A da se ostrgom oženio...''