NAŠA DECA ZASLUŽUJU DA ZNAJU DA RECITUJU

[pitalica]

ZVOCANJE   

Operi ruke, umij lice,
obriši nos, očešljaj kosu,
odseci nokte i zanoktice,
šta će ti stalno prst u nosu.

Popravi majicu, pertle zaveži,
ispravi leđa, lepo sedi,
ne krivi glavu, vrat ne isteži,
kad jedeš – pristojno jedi.

Kako to gledaš, kuda zveraš,
zašto nam praviš brige i muke,
nemoj više inat da teraš,
vodi računa – knjigu u ruke.

Zaveži, prestani, ni reč više,
da nisi zucn'o ni jedno slovce,
non-stop zvocaju: tiše pa tiše,
i tako svaki dan doslovce.

Tode Nikoletić

[pitalica]

PROZORSKA SLIKA

Svakog jutra u svanuće
vidim kroz prozor istu sliku:
sedam borova, krov neke kuće
o jednu brezu, belu i vitku.

Breza se već odeva listom
na krovu kuće peva ptica
po jednom boru, uvek po istom,
slaliže žuta veverica.

Donedavno nisam ni znao
za ove borove, krov, brezu vitku,
a sada ne bi nizašta dao
tu jednostavnu prozorsku sliku.

Da l' breza čuje da peva ptica
o čemu peva ptica u zoru
i zašto ona životinjica
stalno skakuće po istom boru?

O tome, eto, obično mislim,
dok oko mene dva mora dišu
i dan se rađa nad pokislim
borovima koji se njišu.


Dobrica Erić

[pitalica]

U JEKU JE LETO

Draga deco, eto,
u jeku je leto.

Okreni, obrni,
vreme da se crni.

Uvis skače živa,
vreme da se pliva.

Gde je sada lanjski led!
Sad se mota sladoled.

Gde su pusti zimski dani!
Sad vladaju patlidžani.

Obrni, okreni,
svuda se zeleni.

K'o što rekoh, eto,
zavladalo leto.


Mirjana Stefanović

[pitalica]

KAKO DEVOJČICE RASTU

Devojčice porastu iznenada.
Devojčice porastu dok okom trepneš,
tokom jedne šetnje ulicama grada
i za vreme dok ih ponovo ne sretneš.
Devojčice porastu iznenada.

Devojčice porastu u grupama,
i grupa svaka,
kao u saksijama, u školskim klupama
procveta buket lepih devojaka.
Devojčice porastu u grupama.

Devojčice porastu nedeljama.
Devojčice porastu svuda u svetu,
procvetaju u plavim školskim keceljama
i u pubertetu.
Devojčice porastu nedeljama.

Devojčice porastu u svome kraju.
Devojčice porastu od kuće do škole,
tokom jedne vožnje u tramvaju,
a potom počinju da vole.
Devojčice porastu u svome kraju.


Milovan Vitezović

[pitalica]

VOZAČI

U saobraćajnoj vrevi
u haosu ljutih lica,
najviše osmeha mame
vozači bebi-kolica!

Mame su super vozači!
tate, od sreće van sebe,
ponosno voze kolica
i reklamiraju bebe!

Starije sestre i braća,
od prvog bebinog plača,
imaju položen ispit
za pomoćnika vozača!

Bebe uživaju carski,
ali su spremne u trenu
da pomognu vozaču
i zamene mu sirenu!

Miloš Dunčević

[pitalica]

KADA TE SRETNEM

Kada te sretnem pobegnu slova
ćutim ko stenje usred valova
smušeno mahnu mi reči s krova
i sakriju se u perju ždralova

Kada te sretnem muklo sam zvono
Sahara lednik slepa cesta
stegne me jutro samoći sklono
i tihi sneg Everesta

Kada te sretnem sto strofa čuvenih
izgori u meni poput slame
vulkani mojih pogleda ljuvenih
kidišu da ti ogrnu rame

Kada te sretnem olista vek
u pomoć zovem Ande i Olimpe
leto mi spravlja sa pesmom lek
iz sunca kaplje volim te volim te

Velimir Ralević

[pitalica]

CRTEŽI

Ponekad tako sebe damo
za oči jedva upoznate.

I na rastanku ćutimo samo
i ne tražimo da nas vrate.

Živimo posle u tom drugom
sve dok mu oči svetom plamte.

I ne znam što nas pamte dugo,
kad ne tražimo da nas pamte.

Miroslav Antić

[pitalica]

CVEĆE

Dok u cvetu sunce čuči
koren mu se s zemljom druži,
to je ono što me muči:
čemu onda lišće služi?

Cvet na jednoj nozi  šeće
i rosnicu samo pije,
cveće u boj bojom kreće,
volim takve divizije.

Ih, da mi je pola sveta
i svuda sve cvet do cveta,
al' bi moglo da se šeta,
al' bi moglo da se cveta!

Al' bi moglo da se druži,
pod maslačak da se pruži,
na lotosu da se človi,
u daljine da se plovi...

Mirjana Stefanović