NAŠA DECA ZASLUŽUJU DA ZNAJU DA RECITUJU

[pitalica]

DALEKO JE JOŠ DO JUNA

Sledila se reka Una,
sneg na putu do Soluna,
mraz od Loke do Korduna,
   daleko je još do juna.

Smrzli su se ris i kuna,
skočanjili kos i žuna,
hladno im je oko kljuna,
   daleko je još do juna.

Ovcu greje gusta vuna,
miš cvokoće ispod žbuna,
na drveću snežna kruna,
   daleko je još do juna.

Vlada Stojiljković

[pitalica]

NAPOLEON I BUVA

Po trorogom ga pamtim šeširu
i ruci skrivenoj u mundiru.

I baš ta ruka u mundiru
ne ostavlja mi mis'o na miru.

Zašto je voleo Bonaparta
da s prekrštenom rukom šparta?

Jer kad je već bio na vlasti
mog'o je imati i druge strasti.

A ja sve mislim: nije mu mira
davala buva iz mundira.

Dok dostojanstvo šeširom čuva
ruka mu sama traži trag buva.

Spolja mu mundir i čudna kapa
a iznutra se zbog buva drapa.

Miloš Nikolić

[pitalica]

RASTANAK

Šta će reći Tom i Džeri,
moji dobri stari znanci,
šta će reći kauboji
šta će reći Indijanci,
šta će reći Pinokio,
šta Ivica i Marica,
šta će reći Pepeljuga,
moja krotka drugarica,
šta će reći njen kraljević,
što je traži radi braka,
šta će reći Crvenkapa,
šta će reći vuk i baka,
šta će reći svi ti ljudi,
onog dana kad primete,
da im drugar više nisam,
da prestadoh biti dete?


Vladimir Stojiljković

[pitalica]

NOVOGODIŠNJA ZDRAVICA

SUNCU

Pokaži nam svoje lice nežno
Prekorači ovo brdo snežno
I otključaj one bašte žarke
Gde cvetaju ruže mesečarke!

PTICAMA

Zapevajte zlatokrili gosti
Zimzelene grančice radosti
Zapevajte kao u proleće
Da se i led istopi od sreće!

PAHULJICAMA

Lepršajte leptirice bele
Dok se deca sunca ne zažele
Dok vas južni vetar ne premetne
U pupoljke i krunice cvetne!

MAJCI

Draga majko ružo mesečarko
Cvetaj, cvetaj, nikad ne precvetaj!
Ti si, majko moje sunce jarko
Grej me, mazi ali ne zalazi!
Budi neven, budi mi zimzelen!
Dok me sunce tvoga lica greje
Sneg ne može moj smeh da zaveje!

PČELAMA

Prespavajte ove noći posne
A kad granu zore medonosne
Napunite sve kućice redom
Bagremovim i livadskim medom!

UČITELJU

Mlad nam budi učitelju stari
Svi ti đaci bili petičari!
Ostari nam učitelju mladi
U razredu – najlepšoj livadi!

KOLOVOĐI

Kako ti se kolo talasalo
Tako žito u polju klasalo!

SVIRAČU

Zasviraj tako da i sneg proklasa
I da se deca svih boja i rasa
Uhvate u jedno pretpazničko kolo
Pod ovom plavom nebeskom topolom!

KRAVI

Želim da ti usred ciče zime
Zažubori nabrizgalo vime
I da usred čistog snega celca
Oteliš dva šarenkasta telca!

OVCI

Kad zelena livada obeli
Nek te belo jagnje razveseli!
Kada belo zeleno zaveje
Nek te sunce jagnjeta ogreje!

PILOTU

Zagrli krilima zvezdana nebesa:
Nek ti zvezda Danica bude – stjuardesa!

ZECU

Tebi, zeko dobričino kusa
Želim brdo najslađeg kupusa
I da te bar na prazničkom piru
Lovci i psi ostave na miru!

Dobrica Erić

[pitalica]

DANI, MESECI, GODINE

JANUAR

U srebrnoj vodenici
bela vatra mraza tinja

Knez sedi na ledenici
s brikovima punim inja.

Briga jedna muči njega
u sumrak i u razdanje

Da l' će biti dosta snega
za grudvanje, za sankanje.

FEBRUAR

Seje, seje naša snaša
brašno snega guberaša.

Niti žanje, niti melje
a seje već tri nedelje.

Od brašna iz njenog sita
nikad neće biti pita.

Od brašna što pada s neba
nikad neće biti hleba.

MART

Čim ga deca ugledaše
buknuše im bulke lica

Kućama pootpadaše
trapavice ledenica.

Prve ljubičice žure
svojim tajnim putićima

Po krovu se vrapci jure
sa ''babinim jarićima''.

APRIL

Dršće breza, sva u srebru
drži sunce u svom krilu

Sve što presta u septembru
to počinje u aprilu.

Gladne pčele kidisaše
pupoljcima na vratanca

U polju zamirisaše
bele ruže jaganjaca.

MAJ

To je ono kad u meni
svaki kutak ozeleni

Pa tek neko dođe kradom
da napase belo stado.

To je ono kada ima
mnogo cveća u prsima

Pa se neko kradom šeće
i bere to rosno cveće.

JUN

Jun je junac što razbuca
plast oblaka rogom sunca.

Zemljica, to srce moćno
tka nečujno, danonoćno

Živopisne šarenice
deteline i pšenice.

Sve plića je bistra reka
a sve dublja trava meka.

JUL

Cvrčci vazdan nadvikuju
žamor žita oko mene

Svici svu noć namiguju
na bulke zajapurene

Nebo kao od najlona
poklopilo žarku pticu

Dva kombajna ko dva slona
pasu ječam i pšenicu.

AVGUST

Svako žedno oko preža
buriće u spletu vreža.

Kad požuti i sagori
kovrčak kraj peteljčice

Tad u njima zažubori
ono medno ledno vince.

Procvetaše dečja lica
po brdima lubenica.

SEPTEMBAR

Preži konje, Radovane,
u karuce lakovane!

Sad će momci da se žene
Sunce pije iz buklije

Devojke su već rumene
ko jabuke pamuklije.

Tabančiće tanke žare
harmonike dugmetare!

OKTOBAR

Sad se moje misli roje
kraj žbunova koji stoje

Na bregu gde čim noć bane
crvenkasta vatra plane.

Ti žbunovi to čokoće
kriju ono slatko voće

Divno voće zvano grožđe
pa ko hoće neka dođe!

NOVEMBAR

Na šta ovi dani liče
nebo plače svinje skiče

Ljudi masne brke suču
a pokisle krave muču.

Po brdu se magla mota
dolinama vode jure

Lampek stoji pored plota
i piški u prazno bure.

DECEMBAR

Do podne se pijan rve
sa drvećem duž ulica

A od podne lovi prve
leptiriće pahuljica.

Sav dronjav i malaksao
najzad stao zaplakao

I prešao preko mosta
da sretne svog belog gosta.

Dobrica Erić

[pitalica]

TRAŽIM POŠTOVANJE

Tražim puno poštovanje
Za građane rastom manje
Nek odrasli dobro čuju
Odsad da me svi poštuju

Više niko ni u šali
Da me nije zvao mali

Odrasli su valjda vlast
Što imaju veći rast
Nek ozbiljno shvate mene
I nek počnu da me cene

Više niko ni u šali
Da me nije zvao mali

Tražim puno poštovanje
Za građane rastom manje
Mućnuo sam i ja glavom
Ravnopravnost tražim s pravom

Više niko ni u šali
Da me nije zvao mali


Vladimir Andrić

[pitalica]

СВЕТИ САВА

Био је дете од главе до пете,
звао се кратко – Немањић Растко.

Хтео је да учи, да знање свије,
ал` школе било ниједне није.

Зато је устаo у рану зору
и побегао на Свету Гору.

Ту је у осами манастира
учио стазе љубави, мира.

Пост`о је мудра, учена глава,
светитељ српски – Свети Сава.

Драгана Константиновић

[pitalica]

MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE

Bilo mi je dvanaest godina,
prvi put sam sišao do grada
iz mog sela, tihog i dalekog,
kad susretog tebe iznenada.
Eh, dječačke uspomene glupe!
Mala moja iz Bosanske Krupe!

Jesi li me spazila il' nisi,
zbunjenoga seoskoga đaka,
svjetlokosog i očiju plavih,
u oklopu novih opanaka,
kako zija u izloge skupe?
Mala moja iz Bosanske Krupe!

Naišla si kao lak oblačak,
tvoj me pogled za tren obeznani,
zaboravih ime i očinstvo,
kako mi se zovu ukućani.
Iznevjerih poput sablje tupe.
Mala moja iz Bosanske Krupe!

Tekli tako gimnazijski dani,
uspomena na te ne ocvala,
modra Una u proljetne noći
tvoje mi je ima šaputala.
Lebdila si ispred đačke klupe,
mala moja iz Bosanske Krupe!

Brzo minu naše đakovanje,
lagan leptir sa krilima zlatnim,
ipak tebe u srcu sačuvah
kroz sve bure u danima ratnim.
Ta sjećanja mogu l' da se kupe,
mala moja iz Bosanske Krupe!

Sad je kasno, već mi kosa sijedi,
gledam Unu, ona ćuti nijema,
zalud lutam ulicama znanim,
sve je pusto, tebe više nema.
Ej, godine, nemerljive, skupe!
Mala moja iz Bosanske Krupe!

Branko Ćopić

[pitalica]

OČI MOJE MAJKE

Na jezera dva iz bajke
liče oči moje majke.

Naokolo stabla vita,
a sred vode mirne, sjajne
dva ostrva ko dve tajne.

Što ne mogu jednom samo
da poteram čun onamo?

Kakva ptica šaropera
peva tamo sred jezera?

Da l' ribice zlatne rone
na dnu tihe vode one?

Na jezera dva iz bajke
liče oči moje majke.

Stara japanska uspavanka

[pitalica]

NADMETANJE

Danju, noću,
noću, danju,

nadmeću se
u cvetanju

jorgovan
i bagrem beli.

Bagrem može
bolje, više...
           
Al' ne može,
al' ne može.
bagrem beli
k'o jorgovan
da miriše!

Spasoje Labudović