NAŠA DECA ZASLUŽUJU DA ZNAJU DA RECITUJU

[pitalica]

KO POD DRUGIM JAMU KOPA...

NEDELJA se provodila prazno,
čekala je na nekoga vraga...
PONEDELJAK priđe odostraga
i lupi je, jako neljubazno.

PONEDELJAK dočep'o se vlasti,
mislio je: on i samo on!
Al UTORAK izvuče mu tron,
i sa vlasti morao je pasti.

UTORAK je sad bio na redu,
sve što osta sad njegovo posta.
Al' u ponoć primi čudnog gosta,
onu strašnu, neumitnu SREDU.

SREDA je otkrila sve čari,
da se pred njom svi drugi postide...
Al' zaplaka gorko kada vide
da ČETVRTAK ubacuje stvari.

Misleć da je baš on izuzetak,
naš ČETVRTAK sve četiri diže...
Al' za kratko, jer na vrata stiže
- Ko je? – Ja sam, vaš zamenik – PETAK!

I PETAK je zaseo na presto,
brojeć strasno svog imetka svote...
Al' po redu, evo i SUBOTE,
potkači ga na nezgodno mesto.

SUBOTA je bila puna želja:
najela se, pila, lumpovala...
Kad je stigla kući nije znala
da je čeka nervozna NEDELJA.

Ante Zaninović

[pitalica]

LAKO JE TEBI

Lako je tebi kad imaš brata
pa može da te štiti i brani.
Kad se u dvorištu igrate rata,
on uvek stoji na tvojoj strani.
Od svih je bolji.
Od svih je jači.
Zato brat tako mnogo znači.

Lako je tebi kad imaš brata:
smeš da se praviš važan pred svima.
U bioskopu nema karata,
on samo trepne i - već ih ima.
Na utakmici nigde mesta,
on samo migne - tri klinca digne.
Poznaje svakog konduktera.
Poznaje svakog poslastičara.
Ima u gradu trista drugara.

Meni je teško jer nemam brata
pa pazim s kim se igram rata,
jer nije svako na mojoj strani
spreman da uvek baš mene brani.
A kad se s drugom decom potučem,
obično deblji kraj izvučem.

Kod kuće radim sam za dvoje
i što je moje i što nije moje:
i ugalj vučem,
i rublje skupim,
i sobu spremim,
i mleko kupim...

I tako: pošto nemam brata
moram da budem vredan sam,
da budem dvostruko vredan sam
i da odrastem sasvim sam.

Od svega što na svetu znam
najstrašnije je kad si sam.

Miroslav Antić

[pitalica]

KAD BI MENI DALI

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola dana ja bih dao nekom
ko je dobar, a slučajno sam.
Igrali bi, pričali bi nešto.
Trčali bi, skakali bi vešto
ja i dobar, a slučajno sam.
Kad bi meni dali kišobran,
ja ga ne bih potrošio sam.
Pola mesta ja bih dao nekom
ko je dobar, a slučajno sam.
Kišilo bi, dok mi koračamo,
pola tamo, a pola ovamo.
Stavili bi dan pod kišobran
ja i dobar, a slučajno sam.
Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrošio sam.

Brana CRNČEVIĆ

[pitalica]

RESTORANI ZA PTICE

Svaku mrvu hleba
koja ti ne treba,
daj ptici na grani,
gladnu je nahrani.
Nek na svakoj grani
budu restorani.


Božidar Timotijević

[pitalica]

NA POLJU GDE SE ČAVKE ČAVČE

Na polju gde se čavke čavče
U onom gustom spletu trava
Rodi se jedno plavo mravče
Među milion žutih mrava

Mravi imaju poslove preče
Plav se rodio pa šta s time
Ali mravuljak odlučno reče
IZVINITE ME HOĆU IME

Nadenuše mu neko imence
Nit' zapevaše nit' se napiše
Al' vrisnu opet mravlje detence
DANAŠNJI DATUM DA SE ZAPIŠE

Ljutnu se na to glavna mravčina
ŽELIŠ LI MALI DA TE SMLAVIM
Mravče odvrati TRAŽIM NAČINA
DA MOGU ROĐENDAN SVOJ DA SLAVIM

Mravlji poglavar izvadi mapu
I žvrljnu nešto u registar
AKO JE TAKO - SKIDAM KAPU
JESI TVRDOGLAV ALI SI BISTAR

Ljubivoje Ršumović

[pitalica]

MUDRO ŽDREBE

Jutros bela kobila
crno ždrebe rodila.
Beči oči
ćuli uši
frkće
besni -
sva se puši!

- Kako može,
  kako može,
  ona bela -
  a dete joj
  crne  kože?

Razumelo ždrebe jade
- pa ustade
i kobili cimnu lanac:
- Oh, mamice, baš si smešna,
sigurno je tata - vranac!

Buda Stojković

[pitalica]

DOLAZI JESEN...



Stigla jesen,
odletele laste,
kiša pada,
vreme da se raste.

Stigla jesen,
hrizantema vene,
momci žure,
hoće da se žene.

Stigla jesen
na žute sokake,
nosi radost
za đake-prvake.



Gde su do sada bili
ti mantili?

Niko nikud da se makne
bez vinđakne.

Otvorili na sve strane
kišobrane.

Nigde mesta, nigde mira,
od šešira.

Sad odjednom nešto znače
i kaljače.

Zamirisa pečen kesten,
stigla jesen.



Oraha zrelih puna duplja,
to veverica
zimnicu skuplja.

Medved planinu obigrava,
pećinu traži
jer mu se spava.

*****

Što bundeve žute
na njivama ćute?

- Čekanja smo site,
hoćemo u pite!

Kukuruzi delije
deluju najzrelije:

- Čekamo u stroju,
hoćemo u proju!



Jedan dim,
drugi dim,
treći dim!
Dimovi se množe,
šta to biti može?
Stigla jesen
- i u vezi s tim -
došlo vreme
da se peći lože.



Sva ta hrana biljna,
jaka i ozbiljna, 
sve to zrelo hita,
za zdravlje vas pita.

Kruške jedre, zrele
rado bi se jele.
Ni jabuke sveže
od toga ne beže.



Ovih dana
trideset čobana
napustiše pašnjake i stada.
Granuo je
praznik rujne boje
počela je berba vinograda.

   
Ršumović, Erić, Radović

[pitalica]

DOLAZI JESEN...



Nebo puno trunja,
mrki oblak lunja,
negde sevne munja,
požutela dunja...
Stigla jesen,
sve do marta
ima da se kunja.



Ko god ima
neko malo
lepo dete

ili veze,
ili štrika,
ili plete.



Kada jesen lišće strpa
u hiljade žutih hrpa,
sve uhvati laka prpa
zbog popravki i zakrpa.

Krpi, krpi krovove,
krpi, krpi oluke,
krpi, krpi vrata!
Jesen – doba majstora
i zlatnih zanata.



Počinje hladna kiša,
vetar drveće šiša.
Odlaze ptice selice
sa vitih jablanova.
Za one koje ostaju
i dalje u mom kraju
detlići su spremili
tri hiljade stanova.


Ršumović, Erić, Radović

[pitalica]

DOLAZI JESEN...



Nad školom gde zvono zveči
lete jata dečjih reči.
Niz vetar što Gružom duva
lete jata lišća suva.
Nad brdima oko Dića
lete jata oblačića.
Nad Sremom, u predvečerja,
lete jata guščeg perja.
Iznad nekih tužnih zona
lete jata aviona.
Oj, jeseni umiljata,
kud odoše sva ta jata?



Sitna kiša
rosi danima
po stadima
i čobanima.
U svakom oku
svetluca suza:
ugasiše se
poslednji svici.
Mlečni klipovi
kukuruza
pucketaju
na žeravici.



Ja sam jedna tužna liska
sa jesenjeg crnog spiska.

Dok sam bila sveža mlada,
dok uživah sve počasti,
tešila me luda nada
da nikada,
ah, nikada,
ne, nikada,
neću pasti.

Sada padoh
i saznadoh.



Sunce je sve tanje,
nebo je sve manje,
dedu nešto žiga
- vreme je za banje.


Ršumović, Erić, Radović

[pitalica]

PROTESTNA GRADSKA PESMA

Dosta mi je solitera
I desetog sprata
Hoću kao moj drug Pera
U dvorište s vrata

Liftovi su čudo svetsko
Ponos svake zgrade
Pokvare se vrlo retko
A još ređe rade

Dosta mi je tog asfalta
Od kog muka hvata
Ja sam brate željan blata
Ko general rata

Dosta mi je gradskih pasa
Što cvile za kosku
Hoću kravu i to pravu
Može i seosku

Papagaj mi na vrh nosa
Ko da mi je cimer
Hoću neku retku pticu
Kokošku na primer

Neću kiflu hoću onu
Pogaču sa solju
Hoću drvo makar drvce
U mom vidnom polju

Dosta mi je solitera
I desetog sprata
Hoću kao moj drug Pera
U dvorište s vrata.

Dragomir Đorđević