NAŠA DECA ZASLUŽUJU DA ZNAJU DA RECITUJU

[pitalica]

DOMOVINA SE BRANI LEPOTOM

Domovina se brani rekom
I ribom u vodi
I visokom tankom smrekom
Što raste u slobodi

Domovina se brani cvetom
I pčelom na cvetu
Makom i suncokretom
I pticom u letu

Domovina se brani knjigom
I pesmom o nebu
Sestrinom suzom majčinom brigom
I onim brašnom u hlebu

Domovina se brani lepotom
I čašću i znanjem
Domovina se brani životom
I lepim vaspitanjem

Ljubivoje Ršumović

[pitalica]

ZDRAVICA

Sve što raste
Htelo bi da raste.
Neka raste
I treba da raste.
Sve što cveta
Htelo bi da cveta.
Neka cveta
I treba da cveta.

Neka gleda
Sve što ima oko,
Svako krilo
Nek leti visoko.
Leteti, leteti, lepo je leteti!
Živeti, živeti, lepo je živeti!

Sve što leti
Htelo bi da leti.
Neka leti
I treba da leti.
Sve što peva
Htelo bi da peva.
Neka peva
I treba da peva.
Neka skače
Sve što ima nogu.
Neka trče
Svi koji to mogu.
Skakati, skakati, lepo je skakati!
Živeti, živeti, lepo je živeti!

Sve što trči
Htelo bi da trči.
Neka trči
I treba da trči.
Sve što kljuca
Htelo bi da kljuca.
Neka kljuca
I treba da kljuca.

Neka peva
Sve što ima glas,
Niko lepše
Vedrije od nas.
Pevati, pevati, lepo je pevati!
Živeti, živeti, lepo je živeti!

ŽIVELI!

Dušan Radović

[pitalica]

DVANAEST SIGURNIH DOKAZA DA JE POČELO PROLEĆE

1
Velike furune po sobama, koje su od decembra huktale i buktale, sve su ćutljivije i tiše. Kao da poboljevaju od nečeg. Krajem maja sasvim će zaćutati. Zastrće ih čistim, izvezenim prekrivačima, na koje će staviti vaze sa cvećem.

2
Pupoljci su već odškinuli svoje kapke. Žmire, i procenjuju: je li vreme da se otvore do kraja.

3
U jarku, kraj puta, može se videti jedna stara cipela. prezimila je pod snegom, i sad se, ogrejana toplim sunčevim zracima, i ona raduje proleću. Odbačene cipele se preko zime nahvataju hladnoće, te zbog toga neobično vole prvo prolećno sunce.

4
Krompir se uznemirio. Stavi ga na tamno, vlažno, suvo, hladno, crno, belo ili bilo koje drugo mesto – on će svuda proklijati. Ima krompira koji i u frižideru uspevaju da puste kličicu.

5
Pokraj plotova zelene se koprive, po livadama izbija zelje.

6
Pred zoru, sve češće, poduhuje južni vetar. To je onaj vetar koji nailazi kad se sneg sasvim otopi, tek koliko zemlju da prosuši.

7
Na pijace pristiže mladi luk, tako mlad i tako zelen.

8
Sunce, odjednom, ima mnogo slobodnog vremena.

9
Topi se i ono malo preostalog snega na severnoj strani kuće. Topi se užurbano, jer je u zakašnjenju.

10
Svečeri, po ulicama, ima više šetača.

11
Vrapci se ponašaju samostalnije.

12
Može se čuti i jedna pčela kako zujka. To je najsigurniji dokaz. Pčele ne izlaze iz košnica dok nisu sto odsto sigurne.


Milovan Danojlić

[pitalica]

REČNIK SA STRANE REČI

A
Kad neko kao iz inata bosonog stane da taba po hladnom betonu, samo zbog toga što je negde ispod kreveta zaturio sopstvene papuče, onda njegov nos sutradan kao u poverenju saopšti maramici:
APĆIHA!

B
BUĆ!
- kaže džepni sat preterano radoznalog turiste, koji se u zanosu oduševljenja previše neoprezno naginje preko ograde savskog mosta.

V
Kad šeprtljasti konjanik ostane bez konja, onda njemu ne ostaje ništa drugo nego da se vadi mamuzajući nedužnu kaldrmu iz koje od nekog potajnog bola izleću vatreni uzdasi:
VRC!

G
GUDU – GUDU!
- govori ucveljeni kasapin odbeglom prasetu, a prase je svako naivno i veruje na reč.

D
Na naglom i potresnom rastanku od bureta s prokislim vinom čep uzvikuje:
DUM!

Đ   
ĐIHA!
- govori rabadžija svojoj ragi kad pretovarene taljige slete s druma u jendek.

E
Kad se koja baka seti svoje mladosti, te nekog artiljerijskog poručnika, banje Koviljače i svih onih resto pesama koje su se onda u ono negdašnje vreme pevale pod prozorima, onda baka kaže:
EH!

Ž
ŽVRC!
- kaže plajvaz u neveštoj ruci.

Z
Ima sad i zvona s muzičkim obrazovanjem koja kulturno sviraju, a sva ostala, u većini, još uvek na vratima zvrje:
ZVRR!

I
IŠ!
- kaže domaćica petlu kojem je malo da stoji na pragu, nego bi još i u kuću uparadirao.

J
Nažalost u životu ima tako mnogo skandaloznih i tragičnih događaja da čovek, hteo – ne hteo bar tri puta na dan mora da kaže:
JOJ!

K
KLIK!
- klikće buduća slika u fotografskom aparatu suočenom s mladencima koji su se udidili ko punjene ptice.

L
Kad domaćica nakvasi za užinu projino brašno, onda ona svojim pačićima, koji se još od ranog jutra brčkaju na plaži, dovikne s praga:
LIKE – LIKE!

LJ
LJOS!
- kaže nespretni dulek kad se omakne s kola preko kanata i tresne o ledinu.

M
Kad se jarac zaglavi u filaretne te stanu, što se kaže, da ga briju na suvo, tupim letvama, onda on u svom očajanju kaže:
MEKEKE!

N
NIČI – NIČI!
- pevali su uspavanku jednom čiči, ko što deci pevaju ''buji-paji'' ili ''traj-na-nina-ni-nena'', a čiča je pred kućom dremao na banku trpćući na raspevane prolaznike, ko što kokoška trpće na lampu.

NJ
Idući po lisičjem tragu lovački je pas sebi u njušku šaputao:
NJUF – NJUF!

O
O-RUK!
- kaže komandant parade svojim saborcima koji na njegovu reč svi u isti mah zajedničkim snagama potežu preteški teret.

P
U svome samrtnom času probušena lopta reče:
PUF!

R
RKETE!
- grmi pri selidbi upušteni šifonjer po stepenicama sve od prvog sprata do partera.

S
Na vrhu melodične kašike natovarene masnom goveđom supom, pa s rezancima, napućene usne kažu:
SRK!

T
TRUĆ!
- kaže truba kad se na talasima lepog plavog Dunava zagrcne i u orkestru ode u efe.

Ć
Kad na limenom ispustu na dnu prozora nađe mrave, izgladneli vrabac kaže:
ĆIJU!

U
UF!
- kaže vođa navale kad mu pred praznim protivničkim golom pukne pertla na cipeli baš u trnutku odluke.

F
Kad se ko malerozan nadari na kao jed zelenu, pa još odozgo gumastu i kao olovo tešku lubenicu, onda se on s njom došulja do kanti za đubre, al da ga zbog dostojanstva niko iz komšiluka ne opazi, i lubenica padajući na dno kante izgovori ono svoje zadnje:
FUK!

H
HIK!
- bez svoje volje i sasvim iznenada kaže momak oko podne u parku na ljuljašci, jer možda ga kod kuće i spominju zbog hleba koji je još odjutros krenuo da kupi, pa zaboravio.

C
Kad ljube iskreno, radosno i vrelo, onda usne kažu:
CMOK!

Č
ČANGR!
- tužno odzvanja dok kašika govori od gladi u praznoj aluminijumskoj manjerci.

DŽ
Kad nekoga poteraju besni psi da od dva zla odabere jedno, pa ili će s trnovitog plota u kaljugu, ili će iz kaljuge na trnovit plot, onda on užasnuto prostenje:
DŽA ili BU!

Š
ŠKLJOC!
- kaže ključ u zarđaloj bravi.


Aleksandar Popović

[pitalica]

MAMA

U celom svetu, na svim stranama,
reč je uglavnom o mamama.

Najpre je bilo ništa i tama
a onda nas je rodila mama.

Mame su važne da nas rode,
da nas podižu i da nas vode.

Svi što po svetu trče i lete
neke su dobre mame dete.

[pitalica]

PADEŽI

Prvi padež:
KO ILI ŠTA?
- Šta je nežno i toplo i sve to,
kao osmeh nad zemljom nadneto?
LETO!

Drugi padež:
KOGA, ČEGA?
- Čega nikad dosta kad se šeta,
kad se živi od cveta do cveta?
LETA!

Treći padež:
KOME, ČEMU?
- Čemu hvala što po belom svetu
neven šalje svoju žutu četu?
LETU!

Četvrti padež:
KOGA, ŠTA?
- Šta čuvamo u Junu oteto,
na nosiljci od snova doneto?
LETO!

Peti padež:
ZA DOZIVANJE!
- Pozovimo makar brzopleto,
ono vreme suncem obuzeto!
O, LETO!

Šesti padež:
S KIM, S ČIM?
- Sa čim treba putovati svetom,
sav okićen zrelim suncokretom?
S LETOM!

Sedmi padež:
O KOME, O ČEMU?
- O kome ćeš, uz tananu setu,
plesti rime u nežnom sonetu?
O LETU!

Lj. Ršumović

[pitalica]

ŠTA JE LEPO DA SE RADI LETI?
Da se šumom i livadom kruži
Da se nebom kao ptica leti
Sa najboljim drugom da se druži
TO JE LEPO DA SE RADI LETI!

ŠTA JE LEPO DA SE LETI RADI
Da se vere u najviše krošnje
Da se srce razvigorom hladi
Od cvetova da se pletu nošnje
TO JE LEPO DA SE LETI RADI!

ŠTA JE LEPO DA SE RADI LETI?
Da se žanje i u snoplje veže
Da se čita i neznanju sveti
Da se konjić u amove preže
TO JE LEPO DA SE RADI LETI!

ŠTA JE LEPO DA SE RADI LETI?
Da se hrana troši da se srče
Da se kopa i povrće sadi
Da se spava i pomalo hrče
TO JE LEPO DA SE LETI RADI!

ŠTA JE LEPO DA SE RADI LETI?
Da se sveska bojom duge šara
Da se pliva u Savi i Zeti
Da se igra džumbus da se stvara
TO JE LEPO DA SE RADI LETI!

ŠTA JE LEPO DA SE LETI RADI?
Da se bere zrelo voće s grane
Da se smaže sav karfiol mladi
Da se problem ne pravi od hrane
TO JE LEPO DA SE LETI RADI!

ŠTA JE LEPO DA SE RADI LETI?
Da se vesla da mišice rastu
Da se uči sa zvezdama bdeti
Da se gnezdo sačuva za lastu
TO JE LEPO DA SE RADI LETI!


Lj. Ršumović

[pitalica]

BOLESNIK NA TRI SPRATA

Našega staroga doktora Jana
telefon zove s Kalemegdana:
- "Doktore dragi, hitno je vrlo,
imamo gosta, boli ga grlo!"

"Imate gosta?
Da nije stranac?"
"Pravo ste rekli. Jest.
Afrikanac!"

"Doći ću brzo, za jedan sat,
kažite samo, na koji sprat?"

"Na kome spratu? Teško je reći,
boli ga čitav - drugi i treći!"

Čudom se čudi naš doktor Jan:
''Kakav bolesnik? Je l' trospratan?!"

"Doktore, jeste, to nije varka,
zovemo, znate, iz zoo-parka.
Žirafu jednu boli nam vrat,
a to je - drugi i treći sprat!"


Branko Ćopić

[pitalica]

BUĆ I PLJAS

Stari Mrgud lulu puši,
dok mu kapa skriva uši,
i dok nekud žuri putom
sa dva psića pod kaputom.
Lula vrela, pogled bled
a u srcu pravi led.

Stari Mrgud misli mota:
Šta će meni ta dva skota?
Sve što mogu da mi daju
to je da po svu noć laju.
Da mi kevću, skiče, reže,
ujedaju i da beže!

Stoji Mrgud na obali,
psići misle: on se šali.
Ribnjak dubok – oni mali,
a plivati nisu znali.
Stoji Mrgud, dželat pravi,
sa namerom da ih davi.

Opa!  već je prvog hitno,
Buć!  potonu neumitno.
Opa!  drugi sa njim ode,
Pljas!  ori se preko vode.
Stari Mrgud pućnu dim:
Završismo i sa tim!

Ni slutio čiča nije
ko se tu u grmlju krije.

Jedan Paja, jedan Pera
- dva plivačka rekordera.
Čim odmače stara zlica
istrčaše njih dvojica.
Skoči Paja, đipi Pera
- izbaviše oba kera.

- Moj će da se zove BUĆ!
reče Pera šapućuć.
Paja reče: Moj će pas
da se zove kratko – PLJAS!
I kretoše srećni kući,
svoje psiće milujući.


Vilhelm Buš

[pitalica]

DOSADNA PESMA

Toliko mi je dosadno
da ne znam šta ću.
Kad izlazim iz škole
nakrivim kapu na levo oko
i pobijem se sa trojicom
bar da me vide devojčice.

Devojčice su smešna stvorenja,
dugonoge,
okrugle,
pegave ili kratkovide,
mnogo lažu i ogovaraju
i pišu ljubavna pisma
koja mi stave pod klupu.

Meni je sve to dosadno.
Ipak, pročitam pisma,
najlepše reči prepišem
- ako mi nekad zatreba,
a od onog što ostane
napravim papirne lađe,
napravim ptice,
slanike,
žabe,
i bajagi se igram
a tako mi je dosadno.

Dosadno mi je da porastem,
da nosim tesne cipele
i da se oženim.

Oni koji porastu prvo se danima mrze
onda se danima svađaju.

Jedino mi je žao mog tate.
Da je ostao dečak kao ja,
baš bi smo divno mogli da se družimo
i da zajedno budemo zaljubljeni
u nastavnicu istorije.

Sve ostalo mi je dosadno.
Toliko mi je dosadno
da ne znam šta ću,
nego nakrivim kapu na levo oko
i pobijem se sa još trojicom
čak i kad nema devojčica.

Miroslav Antić