NAŠA DECA ZASLUŽUJU DA ZNAJU DA RECITUJU

[pitalica]

NAGARALJKA

- Sanjam, tako, dvor od zlata...
- Ja takođe!

- Na biserna uđem vrata...
- Ja takođe!

- Uz kristalne šmugnem stube...
- Ja takođe!

- Tu odmotam zlatno klube...
- Ja takođe!

- Sto odaja prođem tako...
- Ja takođe!

- U sto prvoj kliknem lako...
- Ja takođe!

-Jer srebrne videh jasle...
- Ja takođe!

- Dve šarulje tu su pasle...
- Ja takođe!

- Haha!
-!?!?

[/color]
                                     

  Slobodan Lazić

[pitalica]

LAV

Bio jednom jedan lav...
Kakav lav?
Strašan lav,
narogušen i ljut sav.
Strašno, strašno!
Išao je na tri noge,
gledao je na tri oka,
slušao je na tri uva...
Strašno, strašno!
Ne pitajte: šta je jeo?
Taj je jeo šta je hteo:
tramvaj ceo
i oblaka jedan deo.
Strašno, strašno!
Zubi oštri, pogled zao,
on za milost nije znao.
Strašno, strašno!
Dok ga Brana
jednog dana
nije gumom izbrisao...
Strašno, strašno!

Dušan Radović

[pitalica]

F I F I

Ovaj čas, ovaj čas,
jedan pas,
na uzici od svile,
sa noktima od tila,
prolazi kraj nas.

Jedna žena stara
sa psom razgovara:
- Fifi, gledaj pravo!
Fifi, digni rep!
Fifi, pazi drvo!
Fifi, nisi slep!
Fifi, mašnu pazi!
Fifi, lepo gazi!
Fifi, to ne njuši!
Fifi, gore uši!
Fifi, jezik niže!
Fifi, hodi bliže!
Fifi, ne prkosi!
Fifi, ti znaš ko si!
Fifi, ne skakući!
Fifi, sad ćeš kući!

Tako Fifi živi
na uzici od svile
sa noktima lila
s mašnicom od tila.

Tako žena stara
sa njim razgovara.
Tako ovaj čas
prodjoše kraj nas.

Dragan Lukić

[pitalica]

U ZASEDI IZA PETNAESTE

Nije rano da saznamo sami
šta je ono lepo što nas mami
što nas tajno čeka pored ceste
u zasedi iza petnaeste

Kad osetiš da ti srce lupa
kao neka vodenica glupa
šta je ne znam ali nešto jeste
u zasedi iza petnaeste

Pa se oči nadju na mukama
zaboraviš kuda sa rukama
nigde mira da se noge smeste
u zasedi iza petnaeste

Nikad nije rano da se sazna
da je prva ljubav neprolazna
Ljubav čeka požurite gde ste
u zasedi iza petnaeste

Ljubivoje Ršumović

[pitalica]

ŠTA SE TU MOŽE

Mama mi kaže: luckasto moje,
šta se to zbiva u tvojoj glavi?
U njoj dečaci,
kažem,
postoje,
dečaci crni, smedji i plavi.

Mama mi kaže: luckasto moje,
zar mogu tamo svi da se slože?
Ja kažem mami: kad već postoje,
nek tu i stoje – šta se može!

Mama mi kaže: pusti priče,
- zbijeni tamo
na šta liče?

Ja rukom mahnem i – uzdahnem.
Svi oni leče,
svi mnogo liče,
na nešto lepo kao iz priče,
- na sve što želim,
- na sve što hoću...
Liče na nemir i na samoću...

Mama mi kaže: luckasto moje,
pa oni,
znači,
ne postoje.

Postoje,
kažem,
kao na javi
dečaci, crni, smedji i plavi.

Šta da se radi? – mama veli.
Ja kažem:
ništa,
već – da se želi,
da nikad čekanje ne izbledi.
Mama mi kaže: da li to vredi?
A ja se smeškam:
videćeš – vredi.

[/color]

Miroslav Antić

[pitalica]

ZAPIS IZ PORODIČNE SVESKE

U tanušnu svesku na zidu kuhinje,
tata je zapisivao poruke mami:
''Dolazim kasno – imam sastanak.''
Mama je odmah odgovorila tati:
''Ručak je u šporetu, danas pošte nama.''
Tata, opet mami:
''Ručak je dobar, noćas putujem,
ostajem na putu tri dana.''
Mama je pakovala tatine stvari
i pisala u svesku:
''Čuvaj se na putu, biće loše vreme.''
Zatim, jedan prazan list,
pa poruka mami:
''Došao sam sa puta, u fabrici sam...''

Tako su tata i mama
ispisali celu svesku,
samo tri lista prazna,
na kojima sam zapisao: ''Ne idem na put,
nemam sastanke, stalno sam kući,
vaš sin.''

Rade Obrenović

[pitalica]

FRIZURA

Čovjek je oduvijek bio dlakav
i vrlo ponosan takav
u svaku svoju avanturu
nosio s glavom i frizuru

Kako je vrijeme mijenjalo se
tako se mijenjala i uloga kose

taj simbol snage kod ratnika
nestašni ukras ljubavnika

Uvijek su u toj kosmatoj slavi
na cijeni bili kovrdžavi
a ćelavi su po takvom liku
ideju dali za periku

Bilo je farbanja – spektar cijeli
razbaruši se pa se dijeli
pa se potkrati pa se produži
u razne svrhe frizura služi

I protiv sunca i vrućina
i protiv raznih padavina
i protiv snjegova i protiv kiša
i da se kaže: Ko te šiša!


Duško Trifunović

[pitalica]

CRTANKA

Riba na grani
vrabac u vodi
mačak u kavezu
lav na slobodi

Velika ladja
preko brda brodi
deda sa štapom
po moru hodi

Pustinjskoj kamili
zima godi
miš se kod sodara
kupa u sodi

Konj na ularu
kočijaša vodi
a mama bebu
donosi rodi

Kod lovca četka
kod molera puška
eto to je crtanka
moga Duška.

Miroslav Nastasijević

[pitalica]

KAKO PREĆI CESTU U MALOM MESTU

Svakoga dana, na putu
od kuće do vrtića,
male istraživače čeka
hiljadu otkrića.

Naprimer: lako je deci
o kojoj semafor brine –
nauče samo tri boje,
pa predju čim zeleno sine.

Al' mališani, što žive
u malo manjem mestu,
imaju životni problem:
kako da predju cestu?

Zato, prvo gledaj na levu,
onda na desnu stranu.
Kad nema auta – predji,
kad ima – čekaj da stanu.

Na kraju, biće dobro
i druge da naučiš:
cestu prelazi brzo –
al' nikad nemaoj da trčiš!

[pitalica]

PLAVI ZEC

Tri sam zemlje prelazio,
i tri gore pregazio,
i tri mora preplovio,
dok ga nisam ulovio:

plavog zeca,
čudnog zeca,
jedinog na svetu!



Ovaj zec
zna da svira,
ovaj zec
zna da plete,
ovaj zec
ručak kuva,
ovaj zece
kuću mete.
Ovaj zec
presti ume,
ovaj zec
žeti ume,
ovaj zec
šiti, piti
i francuski govoriti
- sve razume!

Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!



Ja ga htedoh vama dati
da vam šije,
da vam pije,
da vam kroji,
da vam broji,
da vam plete,
da vam mete,
da vam kuva,
da vam čuva,
da vam peva,
slike šara
i francuski razgovara

plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu.



Stavih zeca u torbak
pa požurih svojoj kući.
Al kad besmo ispred kuće,
stade zečić da šapuće:
- Pusti me, lovče,
hrabri lovče,
da očešljam kosu,
da umijem lice,
da isečem nokte,
da ispravim stas,
da udesim glas.

Neka vide deca
plavog zeca,
čudnog zeca,
jedinog na svetu!



Pustih zeca iz torbaka,
al se zec ne očešlja,
al se zec ne umi,
nit iseče nokte,
nit ispravi stas,
nit dotera glas,
već pobeže, oj nesrećo,
na kraj sveta, oj nevoljo!

Plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu.

Dušan Radović