Čik pogodi

[mhm a-ha oh,yeah da -da]

Slobodna ptica kliche: "Miljeno moje, otpevaj mi pesmu dubrava".
Ptica u kavezu veli: "Sedi do mene, da te naucim govoru mudraca".
Sumska ptica klice: "Ah, ne, ne! Pesme se ne mogu nikada nauciti!"
Ptica u kavezu veli: "Tesko meni, zaboravila sam pesme dubrava".

[pitalica]

edit by admin :

Evo ,meni je uspelo ... Poruke ,inače mogu da se edituju kad ne ispadnu kako treba ..

[pitalica]

(prvi put mi nije uspelo, valjda niko neće primetiti)

[Micko]

 

[Micko]

Evo..

Te noći sam joj oćutao najlepše reći koje znam...
Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje
raste na ničijoj zemlji između devet salaša, u fantazmagoričnoj oazi koja se u Sahari Žita priviđa samo
onda kad se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije pošlo za rukom da je
osvoje svojim instrumentima...
I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice
misli, i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda, ali zna
se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...
I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne
pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće, i nežno provuče finu četku te velike krošnje kroz svoje
kose...

[mhm a-ha oh,yeah da -da]

I Neizgovorene Reči ostaju da trepere u lišću starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom češljiću od jantara...
"Zauvek?", pitala je uplašeno...
O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji...
Jednog dana, dakako, strovaliće se i to stablo, oprljiće ga Oluja šenlučeći gromovima nad ravnicom, složiće se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reči, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko će ga znati?
Ali naići će čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Svirači Tužnih Očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlična viola?

[Micko]

Ovo je bilo brzo

Dordje Balasevic- Jedan od onih zivota

[pitalica]

''Ministar beogradske policije čuo da u zatvoru leži čuveni pesnik Sima Pandurović. Tražio je da ga odvedu do njega. Kada su otvorili ćeliju upita: Jeste li vi Sima Pandurović, pesnik? ''Jesam'' odgovori ovaj. ''Od kada ste u zatvoru'' - upita ga ministar. ''Do oslobođenja'' odgovori pesnik.''

[mhm a-ha oh,yeah da -da]

 
procitah da to nije bio samo ministar beogradske policije nego,u to vreme straaaaasni i svemoguci Krcun..dobre su te Anegdote o poznatima...


"Dobro je i prirodno sjećati se prošlosti i misliti na budućnost, ali živjeti ma i djelimično u budućnosti ili prošlosti - nezdravo je čak i opasno. To znači kočiti i potkradati svoj sadašnji život, ne spasavajući ništa od prošlosti i ne čineći ništa za budućnost. Glavnim dijelom svoga bića, najboljim snagama srca i razuma čovjek treba da je uvijek i cio u sadašnjem trenutku, koji je jedini pravi i jedini mogući život koji živimo."

[pitalica]

Ti to, možda, meni daješ neke znake, pa još pored puta?  A da budem iskrena, rešila sam ''uz malu pomoć svojih prijatelja''. Pa, šta? Oni tome i služe!