Čik pogodi

[mhm a-ha oh,yeah da -da]

   "Otvori usta i sakrij se iza njih.

   Moje ime je Johnny Walker. Izgovara se isto kao sto se i pije.

   Ja ne radim nigde: isuvise sam lak za tezak posao, isuvise sam
tezak za lak posao, i isuvise seksi za nocni posao.

   Jos niko nije otisao na sud zato sto je ubio neciji duh.

   Ima ljudi u drustvenim bolnicama koji su tamo proveli po trideset
krvavih godina samo zato sto su nekad davno razbili prozor u svom
vlastitom stanu.

   Volim te. Ne znam kako se to kaze na kalifornijskom.

   Poceo sam da ceznem za zavicajem; za nekim toplim krevetom, ljudima
koje sam poznavao, za nekim mirnim ulicama, za nekim lukama u kojima
je voda ruzicasta sa zalaskom sunca, za nekim devojkama koje sam
ostavio iza sebe, na brzinu, pakujuci se sebicno za put. Kako je to
kurvinsko osecanje, ta ceznja! Ne nostalgija, ne patnja zbog toga
sto si nekud daleko otisao - to je bila ceznja u najcistijem obliku,
uvek sanjas o necemu DRUGOM."

[pitalica]

           Neću tako da se igram. Ja o tome nemam pojma. I šta? Prvo me ti tu izblamiraš, onda se obratim za pomoć Staratelju, onda me on nagrdi što tako nešto ne znam... Treba l' meni to?  Ja znam samo ono: volela je bluzzzzz, kad peva Djole. Dobro, zna Staratelj, ''i kako može da ne zna tako šta?'' Mika Oklop! Eto ti. (A sad je li Kanada il' Kalifornija, nemam pojma, ja zaboravio - on otiš'o).

'Ajd ovo:

''- Znate šta? - veli ona, ne gledajući u mene.
_ Šta - pitam ja.
- Haj'te još jednom... da projurimo.
Mi se penjemo uza stepenike na breg. Opet nameštam bledu, uzdrhtalu Nađenjku u sanke, opet letimo u strašnu provaliju, opet huči vetar i stružu šine, i opet kad sanke najsilnije i najhučnije lete, ja govorim poluglasno:
- Ja vas volim, Nađenjka!
Kad se sanke zaustavljaju, Nađenjka baca pogled na breg niz koji tek što se spustismo, zatim dugo zagleda u moje lice, prisluškuje moj glas, ravnodušan i nimalo strastan, i sva, sva čak muf i kapuljača njena, sva njena pojava - izražava krajnju nedoumicu. A na licu joj je ispisano:
- U čemu je stvar? Ko je izgovorio one reči? On, ili mi se samo pričinilo.''

[mhm a-ha oh,yeah da -da]

Pisac Milan Oklopdžić umro je u San Francisku.
Oklopdžić je rođen u Beogradu 1948. Pisao je romane, drame i scenarija. Magistrirao je na Kalifornijskom univerzitetu, na kom je neko vreme i predavao.
Između ostalog, napisao je romane "Video", "Metro", "Horseless" i ,,Cloned love", ali je najpoznatiji po prvom romanu, "C.A. Blues", koji je u svoje vreme prodat u 100.000 primeraka.

Pozdrav Staratelju

Bila kultna knjiga za nas nekad...

[mhm a-ha oh,yeah da -da]

Ta neizvesnost je uznemiruje, izvodi je iz strpljenja. Siroto devojče ne odgovara na pitanja, natmurilo se, samo što ne zaplače.
- Hoćemo li kući? - pitam ja.
- A menn ... meni se sviđa ovo sankanje - kaže ona crveneći. - Da se spustimo još jedanput?
Njoj se "sviđa" to sankanje, a međutim, dok seda u sanke, ona je kao i pre toga bleda, jedva diše od straha, dršće.
Spuštamo se treći put, i ja vidim kako me ona gleda u lice, prati moje usne. Ali ja prinosim ustima maramicu, kašljem, i kad se nađemo na sredini brega, uspem da prošapćem:
- Ja vas volim, Nađa!
I zagonetka ostaje zagonetka! Nađenjka ćuti, razmišlja o nečemu... Ja je pratim sa sankanja kući, ona se trudi da ide što lakše, usporava korak i neprestano očekuje da li ću joj kazati ore reči. Ja vidim kako se muči, kako se savladava da ne kaže:
- Nije moguće da ih je govorio vetar! Ja neću
da je to govorio vetar!

[mhm a-ha oh,yeah da -da]

A.P Čehov

MALA ŠALA

[pitalica]

''Ali samo što je Krca otišao, lift krenu ali ovaj put bez zaustavljanja, a pripravnik kao zapeta puška potrča za njim. Pogađate, sve do poslednjeg, dvadeset prvog sprata. Trčeći kao da ga gleda načelnik Službe lično, mlađani pripravnik je preskakao verovatno po tri stepenika. Kako mu je bilo i o čemu je razmišljao na desetom, petnaestom ili devetnaestom spratu ne znam, ali znam da je junački stigao do poslednjeg. I da je tamo ne uspevši da se zaustavi i diskretno baci pogled, izvirivši više nego što je trebalo, u magnovenju video samo da su vrata od lifta otvorena i da se u njemu...''

[mhm a-ha oh,yeah da -da]

.... Vlada Mijanović kida od smeha. Iznenađen ovim prizorom, uspeo je još samo da vidi kako se vrata lifta ponovo zatvaraju i on kreće nadole. A što se tiče Mijanovića on, umirući od smeha nije mogao ni da sanja da je zadihani udbaš-pripravnik koji je istrčao taj neverovatni sprint do vrha solitera budući načelnik te iste Sužbe Jovica Stanišić!

[pitalica]

Neka, neka...

''Leri je tvrdio da je film Živi i pusti druge da umru video već desetak puta, pa mi nije bilo jasno zašto toliko želi da ga gleda ponovo. Ali posle prvih deset minuta, i ja sam bio hipnotisan. Očarale su me akcione scene i uzbudljiva muzika. Pošto sam tolike godine živeo u mraku i žudeo za avanturom, konačno sam je video na filmu. Dok je Leri zurio u devojke u bikiniju, ja sam se vrpoljio na sedištu nestrpljivo iščekujući da Džejms Bodn opet izbegne smrt za dlaku i usput spase svet od propasti. Posle ovog filma, lik Džejmsa Bonda mi se urezao u svest , baš kao Supermen pre mnogo godina.''

He, he, he...

[mhm a-ha oh,yeah da -da]

 

[pitalica]