Čik pogodi

[mhm a-ha oh,yeah da -da]

 
..'ajd jos malo...ne mogu na osnovu ovog...

[pitalica]

Ostalo ćeš pročitati sama...

Dejv Pelcer: IZGUBLJENI DEČAK

''Zima 1970, Dejli Siti, Kalifornija - Sam sam. Gladan sam i drhtim u mraku. Sedim na nadlanicama na dnu stepenica u garaži. Glava mi je  nagnuta unazad. Ruke su mi utrnule pre sat vremena. Mišići vrata i ramena počinju da me bole. Ali to nije ništa novo - naučio sam već da ne obraćam pažnju na bol.
Ja sam majčin zatvorenik.
Imam devet godina, a živim ovako već godinama. Svaki dan je isto. Budim se posle spavanja na starom vojničkom poljskom krevetu u garaži, obavljam jutarnje kućne poslove, a ako slučajno imam sreće, pojedem ostatke onoga što su doručkovala moja braća. Otrčim do škole, kradem hranu, vraćam se ''Kući'', a onda moram da se ispovraćam u klozetsku šolju da bih dokazao da nisam počinio taj užasni zločin - krađu hrane.''

[Micko]

Dan se za mene završava tek kad mi majka dozvoli da spavam na poljskom krevetu, na kome mi se telo zgrèi u slabašnom pokušaju da zadrži bar nešto telesne toplote. San je za mene jedina životna radost. Jedino tada mogu da pobegnem od svog života. Volim da sanjam.

"Bekstvo"

[pitalica]

''Snevaj, da uvidiš da prolazni snovi
Još najbliže stoje postojanoj sreći;
Da ne pitaš nikad zašto jadi ovi,
A ne koji drugi, a ne koji teći.''

[Micko]

Mora da su neki Snovi


Ljubi, ljubi silno, uvek istovetan,
U ljubavi samo ti ces jasno znati:
Kako malo treba da se sretan,
I sto puta manje da se vecno pati.

I umri da spases verovanje cisto,
Da si kadgod stao pred istinom golom:
I da u zivotu nisi jedno isto
Jednom zvao srecom, a drugi put bolom.

[mhm a-ha oh,yeah da -da]

"Od vladike i svijeh glavarah
Selim- pasi otpozdrav na pismo.
Tvrd je orah vocka cudnovata,
ne slomi ga, al'zube polomi!
Nije vino posto pridje bjese,
nije svijet ono sto misljaste.
Barjaktaru darivat Evropu-
grehota je o tom i misliti!
Velja kruska u grlo zapadne.
Krv je ljudska rana naopaka,
na nos vam je pocela skakati;
prepuniste mjesinu grijeha!
Puce kolan svecevoj kobili.
Leopoldov hrabri vojevoda,
Sobijevski,vojvoda savojski
salomise demonu rogove.
U citapu ne pise jednako
za dva brata jednoimenjaka.
Pred Becom je Burak posrnuo,
obrnuse kola niza stranu.
Ne trebuje carstvo neljudima,
nako da se pred svijetom ruze.
Divlju pamet a cud otrovanu
divlji vepar ima, a ne covjek.
Kome zakon lezi u topuzu,
tragovi mu smrde necovjestvom.
Ja se sjecam sto si reci htio.
Tragovi su mnogi do pecine-
za gorske se goste ne pripravlja!
U njih sada druge misli nema
do sto ostre zube za susjede,
da cuvaju stado od zvjeradi.
Tjesna su vrata uljaniku,
za medjeda skovana sjekira.
Jost imate zemlje i ovacah,
pa harajte i koze gulite!
U vas stenje na svakoju stranu
zlo, pod gorim, kao dobro, pod zlom.
Spustavah se ja na vase uze,
umalo se uze ne pretrze;
otada smo visi prijatelji,
u glavu mi pamet uceraste."
¤ ¤  ¤ ¤ ¤ ¤ ¤ 

[pitalica]

[pitalica]

''I odjednom čudno se nešto dogodilo
kao reč čarobna neka da se rekla
oživela je na zidu slika
i reka široko potekla...''


''u visokom nebu čuo se krik''

[mhm a-ha oh,yeah da -da]

Ponoć
I odjednom čudno se nešto dogodilo,
kao reč čarobna neka da se rekla:
oživela je na zidu slika
i eka široko potekla,
i krišom u nju pouvirali
listovi poumirali.

I odjednom tužno se nešto dogodilo:
u visokom nebu čuo se krik,
to je zrno neko pogodilo
nad rekom, u srebrno krilo,
pticu koje nije nikad bilo

[pitalica]