Čik pogodi

[pitalica]

Ako se niko ne javi do uveče, malo ćemo pomoći, je l' važi?

[Braca]

Tebi prija,meni prija,jos ponekom...
Ne bih ja tu nista menjala...
al 'ajde da probamo

Magloviti vrbaci isparavaju se još od prošlog dana, oblaci se kovitlaju sve na niže. Dubina, kroz koju protiče reka, mutna je i neprohodna. Zemlja je tamna, nevidljiva i kišovita.

Šumi i huji baruština iza mraka. Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, prođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi i odlazi jednako, zaobilazeći ga i vlažeći mu ogromne grudi i trbuh, vruć i podbuo, uvijen ovnujskim kožama, na kojima je runo probio znoj. Kaplje kroz trsku, kaplje, i, mada je gusta tmina, vidi kako jedna žaba skače, sve bliže i bliže.

Isprekidan lavež pasa i isprekidan poj petlova, još od ponoći, ali dalek. Tup udar kopita, međutim, kao pod zemljom, čuje se jednako, u blizini, pod snom. Često buđenje što ga obuhvata, prolazi kao neko ljuljanje u toj pomrčini, koja mu prodire pod pleća i rebra naježena od hladnoće. Ne razlikuje tamu oko sebe i tamu u sebi, i širom otvorenim očima, u mraku, ne vidi ništa. Skakanje žabe, čelo glave, izvesno je da je oslušnuo, ali odmah zatim zaguši ga san, tako da opet sve tone u težak zadah ovnujske kože, na kojoj mu leži gornji deo tela, kraj ženine glave.

Udaren od konja više kolena, pre neki dan, kad je počeo da skuplja delove puka, još se budi noću od bola, ali taj bol umine brzo, kao i strašna malaksalost i iznurenost u kostima, od umora. Tako da, budeći se svaki čas, zastenje i odmah zatim opet zaspi, škrgućući zubima.

Pri tom, za taj tili čas, dok opet ne usni, šta sve ne ugleda u polusnu! Reku što pod bregom šumi, ispunivši svu noć. Po razlivenim vodama, u rupama i jarugama, mesečine. Trsku prozora i krova, sa koje kaplje nebrojeno kapljica, kap po kap. Oblake, što se kovitlaju sve na niže. Nepregledne vrhove vrbaka, pune šiblja.

????

a evo kako ide dalje ...



A kad se zaljulja, opet, u san, zapaljen i pun nekih plamenova, tumba se u nekom šarenilu u nepreglednu daljinu, u nedoglednu visinu i bezdanu dubinu, dok ga kiša, što kroz trsku prokišnjava, ne probudi. Tada, pomucenom svešcu, prvo zacuje lavež pasa i poj petlova, da odmah zatim širom, u mraku, otvori oci i ne vidi ništa, ali da mu se ucini kao da vidi, u visini, beskrajan, plavi krug. I, u njemu, zvezdu.
Jednom zasta u tom ljuljanju i hujanje mu u glavi presta, tako da oseti da je budan. Ležao je u mraku širom otvorenih ociju, zacuden, i drhcuci od hladnoce. Nije više sanjao. Poj petlova i lavež pasa cuo je. Žena, koja mu je bila zaspala na ruci, disala mu je na grudi. I šum što izazva, proteglivši vrat, cu, jer tolika još tišina bila je pred kucom. Kroz pukotinu camovine, medutim, primeti tanku svetlost što je prodirala i osvesti se sasvim. Bilo je vreme da idu.
To je gorela vatra onih koji su sinoc bili polegali, neki sami, neki sa ženama i decom, ispod nadstrešnice jednog obora, sa one strane utrine, gde su bile njegove štale. I kao da je to prvo, jasno secanje uma bio neki necujni poklic, njemu se ucini da mu trce, jedan po jedan, svojim strašnim trcecim korakom, pod šubarama, sa svojim dugim puškama, i handžarima u zubima, kao pri vežbi. Svakome je video lik, svakog je poznao, svakog se setio gde je koji legao.
Tako mu se i ostalo što je bilo tamo, napolju, na kiši, javljaše u širom otvorenim ocima, u mraku: obronak brega i pod njim Dunav, sa camcima šajkama, sa kojima ce se navesti na vodu. Nepregledni vrbaci i ritovi, modre ledine i crveni šibljak.
Tad zaškripa deram i, u isti mah, zalupaše na vrata.
I kao da se trže ne samo on, vec i sve drugo živo, u mraku, što je dotle bilo i nevidljivo i necujno, zacu se tutnjava kopita i zalajaše promuklo psi, sasvim blizu.
Veliko jato vrana mora da je proletelo od nekuda, jer njihovo graktanje ispuni noc i poce da se diže u visine.
I tek što je, onako trgnut iz sna, polubudan, pokušavao da se, u mraku, oslobodi nekih caršava u koje se bio zapleo, i da se izvuce ispod koža, oznojen i go, jer go je uvek spavao, ona se probudi i skoro bezumna od straha napipa ognjište, duhnu u pepeo i nade žar. Zapalila je žižak, koji osvetli i nju, svu, i njegovu ogromnu senku na zidu. I tek tad, kada ga ugleda, vrisnu i poce da kuka, pavši na njega, grleci ga i ljubeci mu grudi, rame, vrat i uvo.

[pitalica]

 

Ajmo opet lektire, ako je to još lektira? Ali kratko, pa sad da vidimo...
Tako je ućutkala blebetušu i toliko je govorila da će on doći o Novoj godini da se i njoj uistinu učinilo da će doći. Vreme se približavalo i svi su se ljudi u selu spremali za svetkovinu, ... Napunila je dve velike košare rižom, uzevši sve što je smela odvojiti, odnela ih u grad i prodala, i to po nešto malo manjoj ceni nego što je prodavao njen muž, a to je bilo vrlo dobro kada se uzme u obzir da je ona, sama žena, trgovala sa muškarcima.

[mhm a-ha oh,yeah da -da]

 

[pitalica]

Tako je ućutkala blebetušu i toliko je govorila da će on doći o Novoj godini da se i njoj uistinu učinilo da će doći. Vreme se približavalo i svi su se ljudi u selu spremali za svetkovinu, a i mati je imala pune ruke posla ne samo da deci napravi nove cipele i opere njihovu odeću, a za najmanje da napravi novu kapu, nego je morala raditi i umesto muža. . Napunila je dve velike košare rižom, uzevši sve što je smela odvojiti, odnela ih u grad i prodala, i to po nešto malo manjoj ceni nego što je prodavao njen muž, a to je bilo vrlo dobro kada se uzme u obzir da je ona, sama žena, trgovala sa muškarcima.

[mhm a-ha oh,yeah da -da]

Roman?Ili pripovetka?
:cesces:Izgleda sam spavala na tom casu...

[mhm a-ha oh,yeah da -da]

Volela je klasiku i jazz, čitala je, pretežno, Perl Bak.
Njen je praded bio ruski knez, došao je sa Urala čak.
dobro.malo sam prepisivala,al.....

[pitalica]

Ja sam sasvim drugi tip
tako divno slobodan,
bas ma briga za njen krem...

[mhm a-ha oh,yeah da -da]

Bas i ne bi bio neki brak
kad je njezin idol - cika Freud
a njen suprug povrsan i lak
fudbal, coca-cola i Pink Floyd

A sad nesto sto se pogadja nakon prve recenice....

Zima je,sneg zameo sve do kucnih vrata i svemu oduzeo stvarni oblik,a dao jednu boju i jedan vid.Pod tom belinom iscezlo je i malo groblje na kom samo najvisi vrhovi vire iz dubokog snega.Jedino se tu vide tragovi uske staze kroz celac sneg...

[pitalica]

Prvi poged,
drugi pogled,

nem' pojma.