LEPE PRIČE

[pitalica]

Najlepša do sada!

[pitalica]

LJUBAV                    
                                                   

Setio sam se jedne priče koju je nemoguće zaboraviti: recite mi šta je primoravalo šestogodišnju devojčicu, da tajno od roditelja, trči noću kako bi nahranila psa kome je voz prebio šape, i koji je ležao pod platformom (neko se sažalio, pa ga tu bacio), i da se brine o njemu?
Dete obezbeđeno, bogata kuća, svakojake razonode - imala je i sopstvenog  psa - kupili su joj ga za velike pare, i eto ona se brine za neku polumrtvu saragu od psa, nosi mu sir, meso, svoje stvari. Pas joj je lizao ruke, trudeći se da ne cvili preglasno... I šta je ona, devojčica, morala da podnese tadi te... Radi te ljubavi! Prestižna kuća na čuvanoj teritoriji – morala je da se dogovara sa čuvarima, jednostavno da im plati, da nikom ništa ne govore. Ali da bi platila trebalo je da nekako izvuče novac od roditelja, da moli svaki put za neke poklone prijateljicama, a kada ni to ne pomogne morala je da krade. Znala je gde novac stoji, pratila je. A da ne govorimo o tome kako je bilo odlaziti na platformu noću, sedeti ispod nje... A rećićete zašto noću? I zašto tajno? Zato što je znala da je neće pustiti, da joj neće dozvoliti. Tako se i desilo: kada su saznali gde njihovo dete ide noću nastao je haos. Dete je svakodnevno rizikovalo da padne pod voz. Poslali su poslugu na stanicu. I našli su tog psa i ubili ga – odstranili su uzrok da tako kažemo... A kako se sve to završilo? Završilo se devojčicinim teškim nervnim rastrojstvom. Ležala bi i odjednom počela da plače bez razloga... I ničim nisu mogli da je uteše.
Jednom, u martu, zamolila je da prošeta. Bilo je sunčano, a u svežem vrtu se osećalo leto... Potom je dobila upalu pluća – brzo, kao život leptira. I malog čoveka je nestalo. Spontano sam razmišljao o toj sudbini: šta ju je dovelo u ovaj život? Radi čega je to proživljeno? Nije li radi milosrdne ljubavi prema tom nesrećnom psu lutalici? Nije li... Tako je malo proživljeno i tako je mnogo dato.

Maksim Jakovljev

[Braca]

Neznam kako je drugima ali meni je veoma naporno za oči čitati ljubičasta slova na tamnoj pozadini.Može li kakva izmena po tom pitanju ?

[pitalica]

STATUA KOD BUMBUGLA

   Na visokom brdu iznad prastarog grada Bambugl, nalazi se džinovska statua koju je narod podigao u znak sećanja na slavnog Gaka-Volvola, ''najboljeg i najmudrijeg od svih ljudi.'' Putnik iz neke daleke zemlje upita Čuvara statue, koji je i najviši velikodostojnik kraljevstva: ''O Preuzvišeni, morski vetrovi nisu doneli slavu vašeg velikog zemljaka do mojih rodnih obala. Šta je on učinio?''
   ''Ništa. Tako i znamo da je bio dobar.''
   ''A njegova mudrost – šta je rekao?''
   ''Ništa. Tako i znamo da je bio mudar.''
[/color]

[Zajcev]

 :sok:Oslepeo sam zbog ljubičaste boje, al' dobro...

[pitalica]

Zar i ti, moj sine Brute! (Cezar, 44 godine p.n.e.)

  Ali ima pomoći: Dr, mr. src. oftalmolog  Lazić, Sombor.
                     

Posle možeš primetiti da sam da sam se prefarbala u narandžasto a to je, tvrde, najprijatnija boja za gledanje. Pa, javi kako je sad.

[pitalica]

   

SADRŽAJ NE ZAVISI OD BOJE

Na seoskom vašaru, jedan crnački dečak, gledao je čoveka koji je prodavao balone. Očigledno, čovek je bio dobar trgovac, s obzirom da je pustio crveni balon da se visoko digne u vazduh i tako privukao veliku pažnju bezbrojne dece, mogućih malih kupaca.
   Zatim je pustio plavi balon, pa žuti, pa beli... Svi su se dizali u vazduh sve dok nisu nestali iz vidokruga. Crnčić je dugo gledao u crni balon, a zatim upita prodavca:
   - ''Gospodine, ako pustite taj crni balon, hoće li se i on onako visoko dići kao i drugi?''
   Prodavac balona srdačno se nasmeši dečaku, zatim pusti konac koji je držao crni balon, i dok se balon dizao visoko u vazduh, reče: ''Sinko, nije u pitanju boja. Ono što je u njemu diže ga u vazduh da visoko leti.''

[pitalica]

Bila jednom gostionica koja se zvala SREBRNA ZVEZDA. Gostioničar nije bio kadar povezati kraj s krajem, iako je preduzeo sve kako bi privukao goste: gostionica je bila ugodno mesto, posluga srdačna, a cene razumne. Očajan, pitao je za savet jednog mudraca.
Saslušavši njegovu tužnu priču, mudrac reče: "To je vrlo jednostavno. Moraš promenuti ime svoje gostionice."
"Nemoguće!" odgovori gostioničar. "Kroz pokoljenja zvala se SREBRNA ZVEZDA i tako je poznata u celom kraju."
"Ne", reče mudrac odlučno. "Moraš je nazvati PET ZVONA i obesiti šest zvona iznad ulaznih vrata."
"Šest zvona? To je glupo. Čemu bi to služilo?"
"Pokušaj i videćeš", reče mudrac smešeći se.
I tako je gostioničar pokušao. I video je ovo: svaki putnik koji bi prolazio kraj gostionice ušao bi u nju da upozori na zabunu, a svaki je mislio da niko drugi to nije primetio. Jednom ušavši bili su iznenađeni srdačnošću posluge i ostali su da se okrepe, i tako su ugostitelju donosili zaradu koju je dugo vremena uzalud tražio.

[pitalica]

JEŽ

   Možete da budete ne znam koliko oprezni i vešti, siguran sam da na moru nećete izbeći jednu stvar: kad-tad, staćete na bodlje morskog ježa!
   Znajući ovo pravilo, već prvog dana letovanja skačem u vodu, ronim i izronim tri crna ježa. Spustim ih pažljivo na plažu, zažmurim i svom snagom stanem bosom nogom na njih!
   Onda sam čitavo leto miran.
   Prebrinuo sam i tu brigu!



Momo Kapor

[pitalica]