PEVAM DA NE BI' PLAKAO - POEZIJA AMERIČKIH CRNACA

[pitalica]

Koliko samo videh zla

O molim ti se svaki čas, O Bože moj,
Da meni grešnom daš svoj spas, O, Bože moj.

Čas gore, čas sam dole ja, O Bože moj,
Čas klonem i do samog tla, O Bože moj.

Kolika samo videh zla, O Bože moj,
Da l' iko osim Hrista zna, O Bože moj.

[mhm a-ha oh,yeah da -da]

Sonja Sančez: Malkolm

Ne govorite mi o mučeništvu

onih što umiru da bi ih se drugi setili

u neki praznični dan.

Ne verujem u umiranje,

mada ću i ja da umrem

i da odjeknem u ljubičicama

kao u kastanjetama.

 

Pa ipak, taj čovek,

taj sanjar,

čije su usne bile otežale od reči,

neće progovoriti više,

i sad ću, svake zime,

kad leden vazduh zapucketa

od mraza, udisati

njegov dah i žaliti

za svojim noćima zakrčenim oružjem.

 

Bio je sunce što je u stopu pratilo

zapadno nebo i što se nije odmicalo od uzbuđenih

učenih saboraca

dok su se prebrojavale modrice.

Govorio je: ''Grebi se

belče. bili smo

predugo tlačeni. ništa

sad nije sveto. ni tvoje

belo lice niti ma kakva

ničija zemlja

sve dok se neki glasovi

ne presamite u grču.''

 

Ne govorite mi o življenju.

život je bestidan dok se teško

gomila belo nad crnim.

smrt je moj puls.

sve što je možda bilo

nije za njega i mene

ali ono što je moglo da bude

plavi mi matericu i potapa me.

[pitalica]

NAČINIO JE ŽENU OD MENE

Rođena sam na nasipu, čak dole na Jugu,
Gde za belce majka kuva, otac čuva prugu.
Nigde ništa ne naučih do šesnaest leta,
Kada Džo uz reku stiže iz beloga sveta
I kad ženu, dok se trene, načini od mene.

Zadirkivah toga Džoa što me tako merka,
A onda se i to desi, iza mog kućerka.
Biće da se čarkah s njime više no što treba,
Te ne htede da me pusti, ko vruć komad hleba.
Tako ženu, dok se trene, načini od mene.

Kad pomislim katkad na to što je bilo davno,
Ne znam da l' mi srce rudi ili biva tavno
Što međ žene svrsta mene, a to je i glavno.

Sad kad vidim kog muškarca što voli pa beži,
Pomišljam na toga Džoa kako sa mnom leži.
Nek muškarci, molim fino, kad god hoće odu –
Moj Džo Henri, nekad davno, dade mi slobodu
Tad kad ženu, dok se trene, načini od mene.

[pitalica]

NEMA DA ME LICITIRA

Nema da me licitira
Niko više, niko više,
Nema da me licitira
Pa da posle krv mi siše.

Da mi baci komad proje,
Nema više, nema više,
Da mi baci komad proje
Pa da posle krv mi siše.

Da mi baci trunku soli,
Nema više, nema više,
Da mi baci trunku soli
Pa da posle krv mi siše.

Da me gonič bičem tera,
Nema više, nema više,
Da me gonič bičem tera
Pa da posle krv mi siše.

[pitalica]

KAŽU

Svud zavirujem, kažu - a mučim slepačku muku.
Kažu da prosim, a eto, ne mogu da dignem ruku.

Ma šta da kažu o meni,
Od straha sav se strese.
Živote dosuđeni,
Kako da te podnesem?

Ne plaćam porez, kažu - a nemam ništa svoje.
Kažu da zapuštam decu - a nije nijedno moje.

Ma šta da kažu o meni,
Od straha sav se stresem.
Živote dosuđeni,
Kako da te podnesem?

Kažu da sam ubica, a nisam nikad ni psovo.
Krive me za falsifikat, a ne znam nijedno slovo.

Ma šta da kažu o meni,
Od straha sav se stresem.
Živote dosuđeni,
Kako da te podnesem?

[mhm a-ha oh,yeah da -da]

Bez odraza

Ona ne zna
Koliko je lepa,
Ona misli da svojim crnim telom
Ne moze da se ponosi.

Kada bi mogla da zaigra
Gola
Pod palmama
I da ugleda svoju sliku u reci,
Ona bi znala.

Ali na ulici nema palmi,
I niko ne moze da se ogleda
U vodi od sudova.

(Voring Kjuni)

***

Muzikant

Posto mi je lice
Siroko nasmejano,
A moje grlo
Duboko raspevano,
I ne pomislja
Od vas niko
Da patim kada
Trpim toliko.

Posto su mi usne
Siroko nasmejane,
Moj pritajeni krik
Ne mozete cuti;
Posto su mi noge
Veselo razigrane,
Moj samrtni ropac
Niko i ne sluti.

(Lengston Hjuz)[/center[/color]][/color]

[pitalica]

CRNA ŽENA

Sve si im dala, mada su grešni, i krivi.
Upali svetlost, ugasi brige, i živi.
Sve je, Crkninjo, platila tvoja dobrota.
Preni se, kreni, odeću uzmi života.

Dete si dao, Gospode, sve da nas teši,
Misleći - neće nikada da se nasmeši.
Šta se to zbilo s gomilom gladnom, i žednom?
Sve se prenulo, preokrenulo, najednom.

O Crna Ženo, stani kraj svog čoveka.
Dugo si išla, sreća te neka sad čeka.
Sve si im dala, mada su grešni, i krivi.
Upali svetlost, ugasi brige, i živi.

[pitalica]

CRNO JE LEPO

Crno je tkanje ponoćnog neba,
Crno je lepo – crna je zeba,
Crna je ruda, crno je more,
Crna je gruda, crne su gore,
Crni smo ti i ja –
Crno je lepo, crno sja!

Crn je i oniks a ipak blista,
Crn je i panter – lepota čista.
Crn je osećaj – nešto duboko
Što smeh i suzu mami u oko.
Crno je tajna, tajna sna –
Crno je lepo, crno sja!

Crna je tuga pogrebne pratnje,
Crn je i san o zemlji bez patnje;
Ali ne plači, dete, bez glasa,
Bićeš slobodno pre zadnjeg časa!
Znaj to što sad već svako zna –
Crno je lepo, crno sja!

[pitalica]

KAŽI GLASNO – CRN SAM, I TO ČASNO

Kaži glasno – crn sam, i to časno!
Kaži jasno – crn sam, i to časno!
Neki kažu – gnev nam mnogo znači,
Drugi kažu – živci su nam jači,
Al'  sve jedno – mi nećemo stati,
Što smo dali – ima da se vrati!
Gonili nas, prezirali, tukli,
Crnu traku na oči navukli,
Al'  ko što je letnji oblak beo,
I mi ćemo dobiti svoj deo!

Ove noći ovuda ću proći,
Sutra ne znam otkuda ću doći!
Kaži glasno – crn sam, i to časno!
Kaži jasno – crn sam, i to strasno!

Podmetasmo ruke, noge, pleća
Da bi druge obasjala sreća.
Radićemo za sebe sa pravom;
U zid dosta udarasmo glavom!
Samo ono želimo što žele
Živa bića ko ptica i pčele,
I pre ćemo umreti stojeći
No klečeći nadati se sreći!

[pitalica]

BDENJE

Na vlažnoj i pustoj obali, dve žene.
(Vetar se penje uz nebeski svod.)
Talasi kidišu na pesak i stene.
(Davno je morao već da stigne brod.)

Dvema ženama more je sve bliže.
(Uvire srce kao bure plod.)
Olujno nebo spušta se sve niže.
(Vetar se penje uz nebeski svod.)

''Pogledaj dobro, kćeri, sad, pre mraka.''
(Talasi se dižu pod nebeski svod.)
''S juga i severa, zar nema ni znaka?''
(Davno je morao već da stigne brod.)

Gledahu celu noć, i posle nje.
(Vetre, svakom si lutalici rod!)
Bura i pljusak i očaj za njih dve.
(Nebo ka svom domu nastavlja hod.)

Viljem Stenli Brajtvejt