Poezija - znana i neznana

[pitalica]

OGLEDALO VREMENA

Svakoga časa gledaš u sat
Kao da šetaš po peronu
A sekunde prolaze
Sedam je sati
Počinje da kiši
Svi prozori na prvom spratu
Iznenada se u orijentalni voz pretvaraju

Ali ništa se ne događa sem brzine
Osećaš kako tvoje lice lagano
Ogledalo vremena postaje
Pola osam! počinje kosa da ti sedi
Časovnici - pozorište horora
Prestaje da kiši
Osam je sati
Na kraju stiže nekakva starica


Konstantin Bibl

[pitalica]

POSLEDNJI LIST

U goloj šumi, u jeseni,
Ničeg u spletu granja bedna,
Već jedan list zaboravljeni,
Jedan list i ptica jedna.

U pustom krilu moje duše
Još jedna ljubav jadikuje,
Ali jesenski vetar puše
I ne dopušta da se čuje.

Odlazi ptica, listak pada,
Ljubav se gasi od studeni.
Dođi mi na grob, ptico mlada,
Pevaj, kad stablo ozeleni!

Theophile Gautier

[pitalica]

***

PogIedaj one oblake, Vera, zašto ćutiš
Nisam, zaboga, životinja, aIi evo kiše
Kako je naglo zahIadniIo
DaIeko smo od grada

U redu, Vera, nikad neću zaboraviti šta si mi darovala
Mi smo sada jedno i čemu govoriti
Žuti oblaci obično donesu tuču
Sve je već nemo, zrikavci i žito

Ako ti želiš, možemo i ostati
Bojim se za tebe, za mene je svejedno
Gromovi su opasni u poljima
A mi smo sada najviši (i tako prokleto sami)

Mnogi će ratari večeras kukati nad zrnjem prosutim iz klasja
Ne bih mogao pristati da toliko zavisim o menama
Ne plači, Vera, to su samo živci
I oni slute oluju

Kažem ti, život je u svemu mnogo jednostavniji
Evo i prvih kapi, sad će početi urnebes
Zakopčaj haljinu, gIe i cveće se zatvara
Ne bih sebi oprostio da ti se nešto dogodi

Dakako, ovo će mesto u mom sećanju ostati sveto
Molim te brže koračaj i nemoj se osvrtati

Slavko Mihalić

[pitalica]

PRONALAZAK NOVOG POLJUPCA

U junu zevanjem počinje tvoje godišnje doba
duhovno
pričom odgovarajućeg sadržaja tvome malome
njuhu,
čitanjem lepih doživljaja ljubavnih i tajanstvenih.
Nešto je iza tebe,
kad i sama želiš da sačuvaš pozadinu svojih misli,
kad tvoja sopstvena senka videći te kao proleće
misli da je ona zima.

Ispovedati da je kiša neprijateljica nespokojstva,
reći ''dobro sam'' i uplašiti se glasa svoga,
biti tužan u času kada se otvaraju snovi,
to otkriva tvoju želju da izbrišeš uspomenu svoju,
da uskratiš mojoj tajni svoj život.

Jednostavna je istorija sveta, kao ova priča.
Ali sad počinješ da vičeš u tišini,
bez vatre da pališ cigarete,
da se gledaš bez ogledala.
Kao da ja ne čujem, ženo, kroz tvoje telo
straha tvoga zaglušnu buku.
Kao da ne osećam da nas šiba ona ista slepa
vetruština,
jer možemo pridržati
svojim sklopljenim rukama glavu vremena,
koja pada kao njihanje šetalice,
jer u junu cvetaju uspomene i sazrevaju snovi,
jer već znamo šta stoji između moje snage
i slabosti tvoje,
jer smo iza svojih sopstvenih misli;
doživljaj ljubavni i tajanstveni ponovo čitamo.

Hoakin Pasos

[pitalica]

SENKA

Zbog svega što smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš.
Ma bili svetovi crni, il beli,
ma bili putevi hladni, il vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.
Hoću da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vetra i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.
Da sa mnom ispod crnog neba
pronađeš hleba komadić beli,
pronađeš sunca komadić vreli,
pronađeš života komadić zreli.
Il crkneš, ako crći treba zbog
svega što smo najlepše hteli.

Mika Allmighty

[pitalica]

PISMO JEDNE ŽENE

Koračam bosa tvojim tragom
Priljubljujem usne uz tvoju praznu čašu
U tvom odelu tražim odlutalu toplotu
Pogledom dotičem sve što si ti gledao
Ispisujem ti ime izgovaram ga tiho
Blagosiljam dane kad čuvaš svoje zdravlje
Ponavljam sve nežne reči koje smo ikad rekli
Sećam se zaveta tvojih očiju
Tvoj se poslednji dodir još ne odvaja od mene
Sa svakim danom se suočavam
Umorna srca tromih nogu
To što smo razdvojeni pola mi odnosi snage
A ostatak mi treba da bi te sačekala...

Kerolin Ris

[pitalica]

***

Hajde probudi se Nataša,
probudi se, čarobno je jutro svanulo.
Znam, umorna si, od vina i reči,
možda preumorna ali, hajde, protegni se.
Neka te sunce takne,
ovo kroz prozor koje dolazi.
Neka te dirne, ja pratiću mu trag usnama.
Da, vino je bilo loše
a ona naša partija pokera,
onog u svlačenje, a nismo je ni završili.
Pobacali smo karte, još na početku,
kao što smo i našu odeću bacili.
Da, Nataša, ljubili smo se,
dugo smo se ljubili,
a onda pred jutro zaspali,
pijani od lošeg vina,
koje ti je nekada davno neko poklonio.
Hajde, budi se, ali,
mogu te i tako pospanu ljubiti,
znaš i sama da me zoveš,
ispod tih stegnutih kapaka,
onako pred smeh koji ćeš pustiti glasan.
Hajde, ako ne otvoriš oči,
ako mi ne daš usne,
reći ću ti da te ne volim.
Slagaću još nešto.
Pustiću ploču, zvuk klavira,
sa svim kracerima.
Pustiću ga najglasnije,
taj ritam končerta,
da nas ponese,
kada se budem vratio do tvoga tela,
vrelog od sunca i strasti.

Zoran Matić

[pitalica]

***
Jednom, kad bude veče,
Kad budeš sama,
I bude neka kiša lila..
Jednom,
Kad oko svojih usana
Nađeš tuđi osmeh, mila,
Znam,
Biće ti teško, a mene neće biti
Da ti u tom času što god kažem...
Biće jedno veče, jedna kiša i ti
Koju sam divno umeo da lažem...


Vitomir Nikolić

[pitalica]

...НАПОСЛЕНО

Киша спира тајне
са зеленог
и увелог лишћа,
и са људи,
што затече
на улици
гологлаве.

Снег прекрива кровове и
брегове, гробове
и трагове...

А Сунце опет покаже
и лист и брег,
и хумку и траг,
и све како
јесте.

Само ме човек
убеђује да није
како је Бог
рекао...

Мирјана Маринковић

[tobi45]

Šemsudin Muhamed Hafez Širazi:
donosim nekoliko gazela iz njegove knjige:"Divan"

- O srce,sada,na drumu starosti,koji ćeš put izabrati?
u griješenju,iznenada,prođe ti doba mladosti...
-Ne pričaj mi o šećeru,užicima od slatkoga,
jer ja želim Tvoje usne,za me slaže od svega.
-Davno bješe ono kad sam tvoju kosu pomiriso,
sve od tada pa do danas u nosu mi miris osto.
-Pripazi se ovaj život časom m ine,časom prođe,
okreni se svojoj tuzi man se tuge zbog sudbine.
-Danas nema onog ko bi kome odan,vjeran bio,
zato vrijedi sjetiti se druga što je vjeran bio.
-Sadi drvo prijateljstva,nek dubokom željom rodi,
a mladicu mržnje trgaj,sve nevolje što izrodi.
-Kom da kažem,srce moje prepuno je bola,
mjesto da mi rane vida,Vidarka mi bol zadala...."