Poezija - znana i neznana

pitalica · Februar 14, 2009, 10:42:06 PRE PODNE

PEVAJ, PEVAJ!

Pevaj, pevaj! Na kletoj gitari
Prsti tvoji igraju i kruže.
Zagrcnuo bih se u dimu i jari,
Moj poslednji i jedini druže.

Nek ti oči na grivnu ne sleću
Nit na svilu što blista beskrajno.
Tražio sam u toj ženi sreću,
A propast sam našao slučajno.

Nisam znao da ljubav duboka –
Zaraza je, da je kuga... strela.
Prišla je i zaklopljena oka
Banditu je pamet oduzela.

Pevaj, druže, nek se vrate dani
I negdašnje naše zore plam.
Nik poljupcem ona druge grani,
Preživelo đubre, divni šljam.

Ah, zastani! Neću da je diram.
Ah, zastani! Ne kunem je ja.
Daj mi da ti o sebi zasviram
Na debeloj žici koja sja...

Blista mojih dana kube jasno,
U duši je još zlato starinsko.
Mnoge cure ištipo sam strasno,
Mnoge žene u uglu sam stisko.

Na zemlji je još istina živa,
Opazih je ja detinjim okom:
Ližu kučku dok joj se sok sliva
Svi psi redom, na juriš i skokom.

Zar da budem ljubomoran na nju?
Zar ovakvog da me snađe jad?
Naš je život – postelja i gunj.
Naš je život – poljubac i pad.

Pevaj, pevaj! Ruke neka mašu:
Kobni zamah – kobi će doneti...
Čuj... nek idu svi u... pivsku flašu...
Nikad, druže, ja neću umreti.

prevod: M.M.Pešić

PJEVAJ, PJEVAJ!

Pjevaj, pjevaj! Tu kletu gitaru
Prsti tvoji oblijeću i kruže.
U tom ću se otrovati garu,
Moj posljednji i jedini druže.

Grivnu njenu ja gledati neću,
Niti svilu što niz pleća pada.
Tražio sam u toj ženi sreću,
Slučajno sam propast našo tada.

Nisam znao da je ljubav – java,
Nisam znao da je ljubav – rana.
Pogledom što čini se da spava,
Pomela je pamet huligana.

Pjevaj, druže, budi uspomene
Na protekle dane lude sreće.
Nek i drugog ljubi kao mene
Ti podbuhlo, ali lijepo smeće.

Stani malo! Ja je neću kleti.
Stani malo! Neću da je diram.
Daj da tebi o sebi zasviram
Na toj žici što pod rukom leti.

Mojih dana crven svod se lije,
U srcu je kup zlatnika svamih.
Mnogo cura štipao sam prije,
Mnogo žena gnječio u tami.

Da, na zemlji gorki zakon vrijedi,
Gledao sam dječjim okom svojim:
Ližu kučku dok joj sok se cijedi
Svi psi redom, kako stigne koji.

Zašto, dakle, da patim zbog tebe?
Zašto, dakle, da me snadje jad?
Naš je život – postelja i ćebe.
Naš je život – poljubac i pad.

Pjevaj, pjevaj! Nek se ruke vinu
Njima kuni sudbinu i sreću.
Neka ide sve u... materinu...
Nikad, druže, ja umrijeti neću.

prevod: Zvonimir Golob

"O ukusima ne treba raspravljati" ali je interesantno uporediti.

mhm a-ha oh,yeah da -da · Februar 16, 2009, 09:12:40 POSLE PODNE

San koji srećan sanjaš sam

Sve kao da je živo,
svi kao da su tu,
sve k'o da nije tiho,
nek' je to prvi put.

Sve kao da je staro,
i sva ostrva su tu,
i da nije što je bilo,
kao - ti imaš san.
San koji srećan sanjaš sam.

Jutro je.
Teška noc.
Olovne noge
nose poluživu stvar
kroz dvorske odaje.

Jutro je.
Privatan posed mrtvog trgovca
u rukama tog zlikovca
bez osećanja.

Jutro je,
srebrni znoj na čelu gospodara.
Budi svoga psa cuvara.
Jutro je,
i spremljen mali oglas
"prodajem il' menjam sebe"
davi se i lice grebe.

Jutro je.
Ljudi bez imunosistema
pale vatre,
greju svoja gola mokra tela.

Jutro je.
Hrabar si ubij sebe,
poždr'o si sve tuđe grehe.

Sve kao da je živo,
svi kao da su tu,
sve kao da nije bilo,
kao - ti imaš san.
San koji srecan sanjaš sam.

pitalica · Februar 17, 2009, 12:48:35 PRE PODNE

ŽIVCI

Ne, nemoj ići. Ova gesta
gorčine, ili ne znam šta je,
taj vulkan reči što ne presta,
ne donosi se na nas dvoje.

Ja poznam samo svoju grešku
i ništa nemem protiv tebe.
Svoj bes i svoju narav tešku
prelomio sam na tvom smešku,
a bejah ljut na samog sebe.

Ne ljutim se. I zašto? Znadem
da do tvog mi je srca stalo,
pa želim sreću da ti dadem
i zato, jer ti dajem malo,
reči su gorke kao badem.

Smeši se, dakle, ja se kajem.
Oprosti svakoj mojoj reči
i nemoj ići kad već klečim.
Ono što mrzim, mogu reći,
to je ta bol - što ti je dajem.

Pol Žeraldi

pitalica · Februar 17, 2009, 10:19:59 POSLE PODNE

DANAS

Poznavao sam devojku
koja je umesto očiju imala
dve nedozrele jabuke.
Nasmešena, kroz pocepane
džepove nestaška
i kratku, sasvim kratku kosu
boje osušenog, prezrelog sena
zaboravljenog na dalekom dlanu
rodne ravnice.
Kosu, koju su moji prsti
voleli više no igru talasa
i u zrnca razbijenog kamenja.
Bilo je to pre mnogo cvetanja.
Imala je šesnaest godina
i glas kao maestral zalutao u masline.
I ja nikada nisam uspeo saznati
da li je volela više paletu
ili svoja uzletanja.
Umela je sunčev otkos otkinuti
i zalepiti na platno
i ludi ritam uskovitlanog granja
zarobiti bojama.
Trenutak je nebo zaostalo
u raspuklinama gromada.
I ona je sama bila trenutak
kao od peska sagradjena pristaništa
za naša krstarenja.
Ili kao dokovi koje je plima odnela
negde na suprotnu obalu.
A ja sam još dugo, posle tog zamaha,
(kratkog kao dim na ušću svetlosti)
želeo kidati kamene cvetove
na omedjenim poljima.
Ali čempresi su bili i suviše visoki
i senke suviše izdužene
da ne bi značile odlazak.
Danas sam je opet sreo...
Nema više nemirne oči šesnaestogodišnjaka.
To su sada svici skriveni u travi.
Niti je kosa razbarušena od smeha našeg
zametenog vetrom.
Danas, danas ona više nije ista.
Samo su joj ruke još tople
kao hiljadu domovina i hiljadu leta
što se raspupavaju u boje
okačene na zidove male dvorane
na uglu zagrljenih ulica.

?. Mandić

pitalica · Februar 23, 2009, 08:19:47 POSLE PODNE

TREBA ZNATI

Smešiti se dalje, to treba znati,
Kada je najbolje ustati od stola,
Kad pred nama stoje samo prazni sati
U tome životu glupome do bola.
Trebalo bi znati, ma koliko stoji,
Sačuvati ponos, onaj što preosta,
I uprkos svemu, prijatelji moji,
Zauvek otići, znati da je dosta.
Pred sudbinom svojom koja sve ti uze
Kad već ništa nemaš, kad već sve si dao,
Trebalo bi znati skriti svoje suze.
No, ja, srce moje, ja to nisam znao.
Zato treba znati napustiti sto
Kad je ljubav tvoja davno pojedena,
Ravnodušna lica skriti svoju bol,
Zauvek otići tiho kao sena.
I usnama treba reći da se smeju
iza maske jada i stisnuti zube
A krikovi mržnje u tebi da gnjiju
Te poslednje reči onih koji ljube.
Treba znati mirno otići na kraju,
Ućutkati srce što već umrlo je,
Sačuvati obraz ko neki što znaju
Dok još nije pao. Trebalo je znati,
Suviše te volim, ja to nisam znao.

Šarl Aznavur

pitalica · Februar 27, 2009, 08:17:49 POSLE PODNE

POSVEĆENO ***

Ja pamtim divno magnovenje,
Kad sretoh tebe na svom putu,
Ko svetlih snova ostvarenje,
Ko neba dah u zemnom kutu.

Kroz burni život hitrobežni,
Kroz strasti, iskušenja mnoga,
Ja dugo slušah glas tvoj nežni
I sanjah crte lica tvoga.

Al' korak leta neizbežni
Pogasio je mašte tajne,
Zaglušio je glas tvoj nežni
I otro lika crte sjajne.

Teko je život pun čeznuća,
Pun mraka, zla i ropskih uza,
Bez rajskog sna, bez nadahnuća,
I bez božanstva i bez suza.

Al' opet nasta otkrovenje,
I sad si opet na mom putu
Ko svetlih snova ostvarenje,
Ko neba dah u zemnom kutu.

I srce puno je pregnuća:
Ti vraćaš sve što vreme uze,
I rajske sne i nadahnuća,
Božanstvu čar i žarke suze.

A. Puškin

pitalica · Mart 10, 2009, 10:14:34 POSLE PODNE

LJUBAVLJU PUNOM

Nećemo piti iz iste čaše
Ni vodu mi, ni slatko vino.
Izjutra se neće sljubiti usne naše
Nit ćemo uveče kod okna da posedimo.
Ti dišeš suncem, a ja lunom
Al živimo, živimo ljubavlju punom.

U meni uvek nežni moj drug prebiva,
U tebi smeh tvoje mlade družbenice.
Ipak razumem taj strah u očima:
Ti si vinovnik, vinovnik moje sušice...
Kratke susrete ne želimo učestati,

Spokojstvo naše suđeno nam čuvati

I samo peva glas tvoj kroz moje pesme,
U tvojim stihovima veje mog disanja prah.
O postoji, postoji oganj koga ne sme
Dotaći ni zaborav, ni strah...
Kad bi znao kako su mi sada drage
Tvoje suve, ružičaste usne balge!

Ana Ahmatova

pitalica · Mart 12, 2009, 09:05:55 POSLE PODNE

Ako ikad sebe u kajanju nadješ
Sagledavši pravdu
Kad ti se učini
Da osuda moja isuviše boli
Pomiluj me, zaklevši se sebi
Da ćeš srce dati samo onoj -
Koja mi dokaže da te više voli.

Silvija Pacek

pitalica · Mart 24, 2009, 06:45:38 POSLE PODNE

PODARI MI LEP KAMENČIĆ

Podari mi lep kamenčić
ali ne i preterano lep
da njegovu lepotu ne mogu da opišem,
podari mi ljubav
ali ne tako veliku
da ne bih mogla da je uzvratim.
Podari mi radost
ali ne tako veliku
da joj se ne mogu obradovati.

Ako ništa od toga ne možeš
podari mi tako veliku tugu
da sve misli o spasu
budu beznadne.

Marija Vene

pitalica · Mart 27, 2009, 12:21:04 PRE PODNE

VOLIM TVOJE RUKE

Volim tvoje ruke za igračke
To telo koga skoro nema.
Žena je samo u mekoti mačke
Što u tvom struku prede i drema.

Kako da nadjem reči detinje
Da ti objasnim šta ljubav znači,
A da ne ranim to malo zverinje;
Usnu na kojoj se mrve kolači.

Oskar Davičo