Poezija - znana i neznana

[pitalica]

Već prodje jedan. I sigurno si legla.
Ko srebrna oka Mlečni put noć studi.
Ne žuri mi se. I munja - telegram
Nema zbog čega da te plaši i budi.
Kao što kažu, incident je rešen.
Ljubavna barka o stvarnost se zdrobi.
Mi smo prečistili. I što da se dreše
Uzajamne boli, uvrede i kobi.
Pogledaj samo kakav je mir nad svetom
Noć zvezdanim sjajem nebesa skroz osu.
U taj čas ustaješ da protumačiš sve to
Istoriji, vekovima i kosmosu.

V. Majakovski

[pitalica]

[pitalica]

  Bila jednom ruza jedna


U majke je ćerka bila,
k'o dan lepa, k'o cvet čedna,
pa zavole momče jedno, -
bila jednom ruža jedna.

Al' to momče leptir beše
i nju prezre srca ledna,
drugoj momi ruku dade, -
bila jednom ruža jedna.

U crkvu se svati kreću,
razleže se pesma medna,
a sa crkve zvono jeca, -
bila jednom ruža jedna.

Milorad Mitrovic

[pitalica]

RAME UZ RAME

Mi se ne umemo rastati -
Rame uz rame idemo dalje.
Već se suton počinje hvatati
Ti zamišljen, u meni - ćutanje.

Udjemo u crkvu i gledamo
Kreštenje, venčanje, celov hleba
Izadjemo a ni pogleda ne razmenjamo...
Zašto medju nama nije kako treba?

Ili na sneg sednemo, zatim,
Na groblju i uzdišemo redom.
Ti štapom crtaš palate
Gde ćemo uvek biti zajedno.


Ana Ahmetova

[pitalica]

TAMARA

Tamara se još rodila nije,
još ne zna za Joneska, za Beketa,
ali tu su svi Durmitori koje će obići,
sve Venecije, svi Napulji, sve Ljubljane sveta.

Tu su svi Mont Everesti na koje će se peti,
kao što se nekada penjao Hilari.
Sve pesme koje pišem, svi moji nenapisani soneti
najavljuju njen dolazak. Ormari

već čekaju na njene džempere i bluze.
Ona mora nositi haljine boje avgustovskog
neba u suton dok krvari.
Nešto svetlo, kao ovaj prolog o njoj.
Nešto što su nosile muze u doba Ljermontova,
dok je pisao o Demonu i Tamari.

Tamara se još rodila nije.
Još ne zna za Dostojevskog, za Flobera.
Njoj niko ne može da zakaže sastanak
u ovu noć dok kiša lije uporno kao kod Prevera.

Ali tu su svi pločnici koji će je divnu kao jamb
sretati u januarima belim od snova, od želja, od snega.
O njenom dolasku već je napisan i ditiramb.
Sve buduće Tamare, uzmite ga.

Na poklon večeras dajem vam
svu dosadašnju istoriju,
sve patnje ljudske od Adama i Eve.
Ne bude li vaš život
lepši od naših sviju
ne optužujte zvezde - već očeve.


Izet Sarajlić

[pitalica]

IZMEDJU...



Kao magla nad rekom -
bez neke granice vidne
izmedju neba i vode.
Kao horizont -
na kom se neizvesnost
i beskraj stapaju.
Tako je ljubav moja
u postojanju tvome izgubljena.
Čas u vremenu nekom,
iza nas dalekom;
čas u budućem našem naraštaju.

Kao u vrtu cvetnom
bogatom od svežine
boja i mirisa, s proleća.
S jeseni stablo hrasta
ogolelo od vetra
i teških stoleća.
Lik tvoj, nasmejan -
ljubavlju svojom milujem.
Slutim ti korak drhtav, starački,
žal za mladošću smirujem.

Kao žarko podne -
kad letnji pljusak sruči
i dugu izazove.
Kad zrak sunčani belinom snežnom
zaslepi oči
u sam cik zore.
Tako me zasipa ljubav iskonska
strepnjom nežnom.
Zakletom odanošću
i vrtlozima strasti.
Razjeda podmukom sumnjom,
cinizmom ljubomore.

[pitalica]

IZMIŠLJANJE LJUBAVI

Detinje radosti beskrajnog plača:
kad se voli ljubav koja ne postoji!
Tu nema volje! Tu je mašta jača...
Ti živiš samnom, u snovima mojim...

Igram se slovima tvog imena,
od jutros: jedno po jedno pišem.
I crtam konture tvog ramena...
Ti i ne želiš više.

Kao da ti pod prozor slete ptice:
možeš li im osmeh odreći?
Ili bi sa dlana rasuo mrvice?
Bar tuđoj sreći...

Detinje radosti - koje ne slutiš,
kad te kroz tišinu kao pesmu čujem...
Kako možeš ljubav da prećutiš,
ne lome me vetri - već oluje!


Silvija Pacek

[pitalica]

MI SE ČUDNO RAZUMEMO

Mi se čudno razumemo
k'o dva bola, k'o dva vala
k'o dva mosta u otkrića:
ja te volim čudno, nemo,
ti si ona čudna mala,
mašta drevna moga bića.

O tebi su pitalice,
od vekova moje bile,
odgovor o kom se sanja.
Odgovor je tvoje lice
ti si slika one vile;
iz dečačkih nagađanja.

I stari snovi, evo
polagano nadolaze
k'o da ide vreme tavno.
Svaki gest tvoj ja sam snev'o,
znam napamet tvoje fraze
svaku reč sam čuo davno.


Stanislav Vinaver

[sideswipe]

GENETIKA


Ako te staro pitanje muči
Kakvi si ti bili tvoji preci
Pogledaj sebe i prouči
Pogledaj dobro pa sam reci

Ti si proščosti vjerna slika
I u budućnosti nosiš gene
Time se bavi genetika
A velike su tajne njene

Svako je tebi nešto dao
Dobrog i lošeg bez prave mjere
Zato neka ti nije žao
Što imaš nešto iz prošle ere

Kakvo drvo – takav klin
Kakav otac – takav sin
Kakva mati – takva kći
A na koga li smo mi – ja i ti...

Duško Trifunović

[pitalica]

KAP MASTILA

šta sve može da stane u kapi mastila
jedno nenapisano sunce
jedna nepotpisana ptica
jedan nenacrtani cvet
i još će ostati toliko
da se napiše epitaf:

dve su zvezde zanoćile
u čijem srcu u čijoj noći
zatim su dva cveta nikla
iz čije krvi iz čije krvi
i dve su ptice poletele
iz čije glave u čiju noć
dve zvezde dva cveta dve ptice
niko ne zna čije su
niko ne zna odakle su

Branko Miljković