Poezija - znana i neznana

pitalica · Jul 27, 2009, 09:25:40 POSLE PODNE

OKRUTNOST

Bila je tako lepa one večeri
i tako vedrih očiju.
U smeloj igri dopustila je da joj skinem s ramena
belu maramu.

A kad je noć spustila preko nas
svoju crnu zavesu,
postao sam još odvažniji.
No ona mi se istrgla
i rekla: ''Pričekaj – do sutra!''

Drugog dana, kad sam je sreo,
bila je još divnija.
I ja joj – uzdrhtavši od sreće –
rekoh šta mi je obećala.
No ona mi je na to odgovorila:
''Mutne reči što se kazuju u noći
gube danju svaki smisao!''

I nasmešivši se blago reče mi
na odlasku : ''Budi strpljiv
i ne gubi nadu nikada!''

Abu Nuvas

pitalica · Jul 28, 2009, 10:21:11 POSLE PODNE

DA BIH S TOBOM PROŠLA

Da bih s tobom prošla pustoš ovog sveta
Da bi smo se zajedno suočili s užasom smrti
Da bih videla istinu da bih izgubila strah
Pošla sam uporedo s tvojim koracima.

Zbog tebe ostavih
Svoje carstvo svoju tajnu
Svoju hitru noć svoju tišinu
Svoj biser okrugli i njegovu belinu
Svoje ogledalo svoj život svoju sliku
I napustih perivoj raja

Tako bejah na svetlu bez koprene tvrda dana
Bez ogledala videh da sam gola
A pustinja se zvala vreme

Zbog toga si me svojim kretnjama odneo
I naučih živeti u punome vetru.

Sofija De Melo
Brejner Andersen

pitalica · Jul 31, 2009, 07:31:06 POSLE PODNE

MOST MIRABO

Pod mostom Mirabo teče Sena
Na našu ljubav
Zar da me seća voda njena
Patnja pa radost posle kratkog trena

Nek dođe noć i sata zvuk
Dani odlaze ja sam tu

S rukom u ruci stanimo oči u oči danas
Dok ispod mosta
Od naših ruku prolazi za nas
Večnih pogleda tako umorni talas

Nek dođe noć i sata zvuk
Dani odlaze ja sam tu

Ljubav odlazi kao ova voda što teče
Ljubav odlazi
Kako se život sporo kreće
I kako nada peče

Nek dođe noć i sata zvuk
Dani odlaze ja sam tu

Teče dana i teče nedelja mena
Nikada više ni ljubavi
Ni prošlih vremena
Pod mostom Mirabo teče Sena

Nek dođe noć i sata zvuk
Dani odlaze ja sam tu

MOST MIRABO

Ispod mosta Mirabo teče Sena
I ljubav naša.
Zar je sve uspomena?
Patnja uvek radošću beše ispraćena.

Nek sat izbija i noć krene,
Sve nose dani osim mene.

Licem u lice, za ruke se držeći
Stojimo, dok ispod
Mosta od ruku prolazeći,
Val teče umoran od pogleda večnih.

Nek sat izbija i noć krene,
Sve nose dani osim mene.

Ljubav nam odlazi sa vodom što mrmori.
Odlazi ljubav.
O, živote spori.
A naša se nada razbuktava, gori.

Nek sat izbija i noć krene,
Sve nose dani osim mene.

Protiču dani, protiču vremena.
Prošlost je mrtva,
Ljubav neoživljena.
Ispod mosta Mirabo teče Sena.

Nek sat izbija i noć krene,
Sve nose dani osim mene.

Gijom Apoliner

pitalica · Avgust 05, 2009, 10:45:07 POSLE PODNE

SERENADA

Mesec je tupom krivom kamom
zaklao jedno veče žuto.
Oprosti, bio sam skitnica samo,
pa sam u tvoje oči zalut'o.

I sasvim nespretno prosuo se
kao lopata vrelog snega,
nasmejan, izgužvane kose,
od ptica ranjav, od cveta pegav.

Oprosti, uvek moram da odem.
Vetrove žute jesen već plače.
Jezera - oči. Što kvase vode
obale niske za skitačem.

Uvek se biva lep na početku.
Pomalo dobar. Pomalo tužan.
Uvek se biva na ovom svetu
na kraju tuđ, na kraju ružan.

I uvek samo sebe imamo
i san pun želja, nedorečen.
Mesec je tupom krivom kamom
zaklao jedno žuto veče.

Mika Allmighty

pitalica · Avgust 13, 2009, 07:38:26 POSLE PODNE

SUDBA

Na sinjem moru
Lađa jedna brodi;
Da mogu samo znati:
Kuda je sudba vodi?

Vetar talasa more,
Valovi liče gori.
Nemoćno, teškom mukom se
Sa njima lađa bori.

Prešla je bura;
More pokoja nađe.
A pena talasa grli
Poslednji deo lađe.

Miloš Crnjanski

pitalica · Avgust 14, 2009, 12:38:19 PRE PODNE

DEČANSKA RIZNICA

Ovo nije srebro i zlato
Iako tako izgleda
Ovo su suze naroda mog
Samo što liče na dragocene
Kad ih pogleda Bog.

Ovo nisu kandila i kadionice
Ikao izgleda tako
Ovo su oči i srca naroda mog
Samo što prosvetle i zamirišu
Kad u njih dirne Bog.

Ovo nisu povelje carske
Ikao izgleda tako
Ovo su tapije naroda mog
Samo što liče na povelje
Kad ih potpiše Bog.

Ovo nije riznica Raška
Iako izgleda da jeste
Ovo je grobnica naroda mog
Samo što liči na riznicu
Kad je rizničar Bog.

Ni ovo nije pesma
Niti liči baš mnogo
Ovo je plač nad Tobom
I zatravljenim grobom
Samo što zvuči kao pesma
Kad se plače pred Bogom.

Dobica Erić

pitalica · Avgust 29, 2009, 08:47:53 POSLE PODNE

LJUBAVNI PUSTOLOV

Daleko, za mnom, kao bela pruga, ostali su snovi;
Ništa više ljubav pobediti neće;
Obale, oblaci ili pejzaži novi...
Mračan moreplovac ceo Zodijak okreće
Oko zaborava i sna.
Na belom putu arhipelaga kao ptica
Diže se plava molitva sa morskog dna.

Bar da galeb na jarbol sleti!
Mesec što kljun broda daleko mimoilazi,
Ni smrt moju neće ti doneti
Brod kad se u luku vrati!
Znaj, noć što na zvezdama odlazi
Nemo plače nad srcem kad beskrajno pati.

Ljubavi moja! pustolovne noći suza...
Nedogledni sati otiču u maglama sivim.
Kao da nemam uma
Dok s jutrom uz dimnjak na palubi ležim,
Ili još uvek živim
Modrom pesmom daljina i osmeha ekvatorskih šuma
Za tebe! od koje već mesecima bežim...

Teška mi je duša k'o usta od joda
U Mrtvom moru starih Faraona.
Zorom Venus leže uz bokove broda,
A na dnu mehaničar s astronomijom pod nogama
Pokretom jednim život moj od okeanskog dna odvaja
Tužnom pesmom iz tvog zavičaja.

Rade Drainac

pitalica · Septembar 02, 2009, 01:15:22 POSLE PODNE

PESMA O ANINOM POVRATKU S LETOVANJA

Vratila se s mora moja cigančica pocrnela
pocrnela kao afrička kraljica
baš me briga što je tamo na moru jednog
dripca iz Pančeva ljubila
sad je važno da se ona meni vratila
jer ima na moru opasnih morskih pasa
ima na moru mornara ima na moru alasa
mogao je neko kolena njena da mi otme
za spomenik u svome gradu
mogli su gusari mogli su mangupi
da mi je ukradu
pričaj mi kako je bilo kako izgleda more
ima li more mlađeg brata
je li more protiv rata
voli li more bure svežeg piva
ume li more da pliva
kako ljube Francuzi
cigančice moja ljubljena moja ženo?

Branislav Petrovic

pitalica · Septembar 16, 2009, 01:48:25 POSLE PODNE

SAD, KAD SI ZVEZDA

Doći će kiše
i vreme povijeno crnom slutnjom.
Da li se tako stiže
nebu bliže?

Šta vredi svest o postojanju
oblikovana istinom golom.
Sme li se tako sa bolom?
Nije li mogla ostati varka
o trajanju...
Želiš li bliže
razumom svojim?
Al' java bdije u isti mah...
Koliko znači to ''postojim''
kada ne znamo kuda se stiže,
ako si jednom bio prah?

Nevini ili krivi?
Vremenom tiše -
ipak, ostaće sužnji.
Šta znači i da se
vasiona rastumači?
Očajni neće
postati tužni...[/b]

pitalica · Septembar 21, 2009, 10:34:04 POSLE PODNE

MARIJIN VEO

Pre no što će je skriti
Nebeske dubine, sjajni oblaci,
Kao poslednji pozdrav zemlji
Ona svoj veo devičanski baci...

Četiri vetra dohvatiše
Svileno tkanje belje od snega, -
Svaki je za se hteo
Dragoceni nje veo,-
I, bijući se, pocepaše ga
U končiće i vlakna,
Pa u burnome letu
Rasuše ga po svet.

I sad, u blage jesenje dane
Kad ćute polja, njive uzorane,
Na tihom suncu kada šuma rudi,-
Ta po vazduhu svila bela, snežna
Što tajanstveno luta, bludi
Ko vazduh laka, nežna
Kao da je ruka nezemaljska prela:
To su ostaci Marijina vela.

[/color]
Mileta Jakšić